Velika je misterija zbog čega je ovo voće kod nas gotovo nepoznato uprkos tome što je veoma ukusno i lekovito, pritom dugo zadržava svežinu pa se lako skladišti.
A što se tiče uzgajanja – divan je ukras u vrtu i na terasi, ali ćete morati dobro da se potrudite da biste dobili plodove
U poslednje vreme mnogo se govori o voćkici pomalo neobičnog imena – liči, čiji plodovi, kako pokazuju naučna istraživanja, imaju izuzetna lekovita svojstva.
Ovo suptropsko zimzeleno drvo dugačkih, sjajnih listova i neverovatno mirisnih bledozelenkastih cvetova sakupljenih u metličaste cvasti, potiče iz južnih delova Kine, gde se uzgajalo hiljadama godina. Prvi zapis o ličiju datira iz 11. veka, da bi se u narednim stolećima biljka raširila i po drugim suptropskim i tropskim regijama.
Najpoznatije sorte (od ukupno stotinak vrsta ličija) danas su vrlo rasprostranjene u Indiji, Brazilu, Meksiku, Australiji, Kaliforniji, na Filipinima, Madagaskaru, Tajlandu i Floridi, a uzgajanje ove voćke predstavlja vrlo unosan biznis.
CVETIĆ
Drvo ličija u prirodi dostiže visinu i do 30 m, dok, kada se uzgaja na plantažama, ne prelazi 15 metara. Izgleda spektakularno kada se ospe okruglim crvenim ili roza plodovima veličine i oblika trešnje (zato ga još zovu kineska ili azijska trešnja) koji su obavijeni tankom, naboranom nejestivom opnom i u sredini imaju košticu – seme.
Ukoliko mu se obezbede optimalni uslovi, liči vrlo obilno rađa: petogodišnje drvo može produkovati oko 500, a ono starosti dve decenije i do 5.000 bobica.
Ukusni, sočni plodovi dugo ostaju sveži, transportovanjem ne gube vredne sastojke i lako se skladište, pa je pravo čudo što se retko mogu naći na našem tržištu.
…
Ostatak sadržaja potražite u štamšanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net
