Ova egzotična biljka sve je popularniji stanovnik naših domova, a osim što ima skromne zahteve, izgleda potpuno neverovatno, pogotovo u vreme cvetanja, kada se potpuno preobražava i čak menja boju.
Epifite rastu na drugim biljkama (kao što je drvo), ali nisu paraziti – u prirodi se mogu pronaći i na neživim objektima (zgrade, žice, dalekovodi…) – a sve svoje potrebe za vlagom i hranljivim materijama zadovoljavaju iz vazduha i kiše. U najširu grupu ovih biljaka spadaju one koje potiču iz umerene zone, kao što su mahovina, lišajevi ili alge, ali od njih svakako su zanimljivije (i lepše) one koje naseljavaju trope – razne vrste paprati, kaktusa, orhideje, i bromelije. Jedna od najatraktivnijih svakako je Tillandsia lindenii ili, kako se često zove, vazdušna biljka i španska mahovina, koja izgleda kao da je s druge planete. Ovaj rod potiče iz tropskih delova Amerike i Indije, a dobio je ime u čast švedskog fizičara i botaničara Eliasa Tilandera i sadrži preko 500 epifita,koje žive pričvršćene na kamenju, zemlji ili na drveću. Pripada velikoj porodici ananasa (Bromeliaceae), ali su to za razliku od krupnih “rođaka” veoma sitne i lake biljke, predodređene za epifitni način života.
PROČITAJTE I… Hoja- potpuno svoja
Zbog vrlo atraktivnog izgleda, koji u prostor unosi dah egzotike, a posebno je zanimljiv u vreme cvetanja kada njeni zeleni ili srebrnosivi listovi menjaju boju poprimajući crvene ili tople smeđe nijanse, tilandsija je sve češći stanovnik naših domova. Uzgajanje ove biljke podrazumeva stvaranje uslova nalik onima u prirodnom staništu, što se prvenstveno odnosi na vlažnost vazduha ali i obezbeđivanje adekvatne podloge za njeno pričvršćivanje.
Kako se gaji tilandsija
Tilandsija živi u krošnjama prašumskog drveća i ima vrlo slabo razvijen korenov sistem čiji je prvenstveni zadatak da je pričvrsti za neku podlogu. Stoga većini ovih biljaka za rast i razvoj nije potreban supstrat, a hranljive materije i vodu crpe iz vazduha preko uskih, dugačkih listova prekrivenih dlačicama – trihomama, koje, osim što imaju funkciju korena, sprečavaju prekomerno isparavanje vod. Tilandsiji se mora obezbediti dosta svetla, a ono što joj ozbiljno može nauditi jeste hladnoća: ovo je biljka toplog podneblja i podrazumeva se da ne opstaju na mrazu, ali treba imati na umu da počinje da pati već na tempereraturama nižim od 10*C. O tome treba voditi računa kada se iznese na otvoreno, što će joj veoma prijati dok god je temperatura viša od 15*C.
PROČITAJTE I… Astilba- dama iz senke
Pojavljuje se iz sredine lisne rozete i ima oblik klasa iz čijih ”džepova” s oba spoljna ruba izbijaju pojedinačni cvetovi. U zavisnosti od vrste, klas može biti zelene, purpurnoružičaste, žute ili crvene boje, dok su cvetići koji se pojavljuju iz njega kontrastne jarke ljubičaste boje. Cvat, koji Xobično započinje krajem zime ili tokom proleća, traje dugo, ponekad i po nekoliko meseci jer se pupoljci otvaraju postepeno, ali posle tog spektakla biljka umire. No, iza nje ostaje “potomstvo”: iz glavne rozete ponekad se obrazuje i po desetak mladica koje se odvajaju od “majke” kada dostignu dostignu polovinu njene veličine (to se obično čini ručno, ali ako se mladice ne odvajaju lako, koristi se nož i seče se što bliže glavnoj biljci. Matičnu rozetu ne treba olako odbacivati jer kod nekih vrsta opstaje još nekoliko godina i sposobna je da produkuje nove biljke pa je najbolje sačekati da se sasvim osuši.
Zalivanje i đubrenje
Pošto vlagu upija iz vazduha, najbolje je da se tilansdija često prska, mada postoje i drugi načini da se snabdeva vodom, kao što je, recimo, kvašenje listova dva-tri puta nedeljno ili pak tuširanje. Posle “kupke” lagano se okrene naopačke i nežno protrese kako bi se uklonio višak vode jer nije preporučljivo da listovi budu dugo vlažni. Takođe, na podlozi za koju je pričvršćena ne bi smela da se zadržava voda, jer može doći do truljenja i propadanja biljke. Tilansdiju bi svake dve nedelje trebalo prihraniti specijalnim đubrivom za bromelije ili razblaženim (1/4 doze) za obične lisnate biljke, koji se dodaju u vodu za prskanje.
Ove biljke se mogu pričvrstiti za različite podloge i gajiti na kamenju, u ukrasnim keramičkim saksijama, na komadima drveta (bitno je da nije premazano sredstvom na bazi bakra jer to ne prija tilansdiji). Izuzetno atraktivno deluju u staklenim posudama raznih oblika, ali u takvim slučajevima treba paziti da strujanje vazduha bude odgovarajuće. Uzgajaju se i u supstratu, samo je važno da ne budu u posudama u kojima se zadržava voda, jer je to pogubno za ove biljke. Za podlogu se mogu fiksirati pomoću žice, najlonskog konca, čak i lepka.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
