Za stare Egipćane bio je glavna sirovina za proizvodnju papira, dok je za nas originalna, dekorativna biljka kojoj je iznenađujuće udobno u našim stanovima, gde uspeva da naraste i preko dva metra.
Kako izgleda biljka papirus
Kada se pomene papirus, odmah pomislimo na egipatsku civilizaciju, koja ga je još pre 5.000 godina koristila za izradu nečega što bi se moglo nazvati prvim papirom u istoriji. Ova izuzetno jednostavna, ali i originalna biljka izgleda zaista moćno sa svojih dva metra visine i izdancima koji izbijaju u širinu u prečniku od oko 150 centimetara.
PROČITAJTE I… Kamelija- dama od stila
Iz vrha dugačke stabljike, poput čuperka izrastaju nežni duguljasti listovi koji deluju vrlo dekorativno i glavni su adut papirusa koji u našim stanovima ima idealne uslove za rast i razvoj, mada lepo uspeva i ako se posadi oko bazena ili jezerceta u vrtu. No, treba znati da ne podnosi temperature ispod 10*C, pa se u hladnijem periodu godine mora premestiti u zatvoren prostor. Inače, zajedno sa još 550 “rođaka”, papirus pripada velikom rodu Cyperacea, trava koje rastu na vlažnim staništima, pored reka, jezera, bara i močvara, kao i njihov predak Cyperus papyrus čija je visina prelazila impresivnih pet metara.
Papirus kod nas
Papirus koji se kod nas uzgaja kao sobna biljka jeste Cyperus alternifolius, a zovu ga još i lažni papirus. Poreklom je s Madagaskara i naraste do 70 cm, ali postoji varijetet gracilis koji ne prelazi 50 cm visine, kao i Cyperus variegatus s listovima prošaranim belom bojom. Retko se mogu pronaći u rasadnicima, ali se prodaju preko interneta gde se nude i primerci skromnijih dimenzija, koji ne koštaju mnogo i zaista se isplati uzeti ih. XPapirus, naime, vrlo brzo raste ukoliko je dobro pozicioniran i ako se pravilno neguje, pa se isplati nabaviti manje i jeftinije biljke koji za kratko vreme dostižu gabarit onih skupljih. –
Gajenje papirusa
Najbolji način da uzgajate papirus jeste da saksiju u kojoj je posađen stavite u veću posudu koju ćete napuniti vodom i to tri četvrtine njene zapremine. XBiljka najbolje raste i razvija se na temperaturi od 21˚ do 28˚C, što joj se može obezbediti u našim stanovimaX. Smestite je na osvetljeno mesto ali ne i na direktno sunce i promaju. Količina vode u većoj saksijii zavisi od temperature vazduha, što znači da se njen nivo smanjuje samo ako temperatura padne ispod 10˚ C. Od marta do septembra papirus se na svake dve nedelje prihranjuje tečnim đubrivom koje se sipa u malim dozama u vodu za zalivanje.
Kada ojača, može se zasaditi u veću saksiju visoku od 20-30 cm napunjenu univerzalnim supstratom obogaćenim đubrivom u peletu ili prahu. I ova posuda se potom uranja u saksiju punu vode čiji će se nedostatak odmah očitovati na lišću papirusa koje će početi da žuti. Ako se posadi napolju, pre nego što temperatura spadne ispod 10*C, treba ga iseći tako da se ostavi samo pet centimetara od tla i nadalje zalivati samo toliko da tlo bude vlažno a ne i natopljeno.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net