Naše bake gajile su ih s velikom ljubavlju, ukrašavale su njima prozore i tremove, ponosno ih pokazivale komšinicama uživajući u njihovoj zavisti i velikodušno poklanjale pelcere, ljubomorno čuvajući svoje tajne “recepte” uzgajanja omiljenog cveća.
Sve što niste znali o muškatli
Muškatla, poznata i pod nazivima pelargonijum i geranijum, bila je zvezda naših dvorišta u vreme kada je postojalo samo nekoliko vrsta, i to onih čije lišće ima prepoznatljiv, pomalo opor, ne mnogo prijatan miris. Ovaj cvet, nezaobilazna dekoracija uličnih kandelabara i žardinijera, kamenih mediteranskih terasa i prozora tipičnih engleskih kućica uzgaja se podjednako u toplim i hladnim podnebljima, a kod nas je dugo bio potcenjen i skrajnut “jer je dosadio i Bogu i narodu”. No, poslednjih godina vraća se na velika vrata, pre svega zahvaljujući brojnim hibridima koji izgledaju zaista spektakularno, poneki od njih ni nalik starim dobrim muškatlama.
PROČITAJTE I… Dan i noć: Samo naizgled nežan
Počinje da cveta u proleće i ne staje do jeseni, izuzetno je zahvalna i izdržljiva, a potrebno joj je vrlo malo nege da bi zablistala u punom sjaju. Danas postoji nekoliko stotina sorti muškatli koje se po načinu rasta dele na dve velike grupe – uspravne i viseće, bršljanolike pelargonije, a među njima ima onih s karakterističnim mirisom listova (potiče od etarskih ulja), ali i sorti čiji zeleni delovi imaju aromu limuna, narandže, jabuke…
Cvetovi muškatle su posebna priča: mogu biti krupni, sitniji, jednostruki ili dupli, i javljaju se u najrazličitijim tonovima, od belih i ružičastih, preko crvenih i bordo, do ljubičastih, plavih, višebojnih… Neki hibridi imaju dekorativne listove s belim ivicama i nervaturom nežne bež ili crvenkaste boje, koji potiskuju u drugi plan prelepe cvetne krunice. Za koju god vrstu da se odlučite, imaćete cele sezone balkon (ili prozor) koji će privlačiti poglede, jer će vas muškatla za minimalnu negu i trud nagraditi obilnim, raskošnim cvatom. Ovo cveće izuzetno atraktivno deluje u visećim saksijama, a posude s muškatlama daju poseban šmek dvorištu i vrtu.
Kako se gaji muškatla
Idealna zemlja za muškatle jeste supstrat od treseta krupne granulacije kojem se dodaje 15% kamenčića ili stiropora, kako bi se dobila što veća rastresitost i poroznost. Ovim biljkama odgovara što veća količina kiseonika oko korena, pa vodite računa o tome da zemlja ne bude previše nabijena. Pošto je poreklom iz južnih delova Afrike, bilo bi logično da joj odgovaraju tropske temperature, ali im nikako ne prijaju velike vrućine (preko 30°C), na kojima jednostavno prestaju da rastu, dok na nižim (od 10°C) tonu u zimski san. Međutim, ukoliko se živa na termometru spusti ispod nule, biljka će uginuti. Kada birate vrstu, vodite računa o tome da neke bolje uspevaju u polusenci (obično one s tamnijim cvetovima, mada postoje bordo hibridi kojima prija kad “uprži zvezda”), dok drugima savršeno odgovaraju mesta izložena direktnom suncu.
PROČITAJTE I… Cinija: Sunce u laticama
Nega muškatli
Zalivaju se kada se gornji sloj supstrata prosuši, ali tokom vrelih letnjih meseci voda im se mora dodavati svakodnevno. Saksije s muškatlama moraju imati po nekoliko rupa za drenažu jer postoji opasnost da im usled zadržavanja vlage istruli koren. Prvih petnaest dana nakon sadnje zalivaju se čistom vodom, a onda se obavezno počinje s prihranom: u periodu cvetanja na svakih desetak dana u vodu za zalivanje dodaje se tečno đubrivo za muškatle. Tokom leta, u kasnim popodnevnim satima (nikako po jakom suncu) trebalo bi ih tuširati odstajalom vodom i tako dodatno rashladiti, ali ovo se ne preporučuje ako su noći svežije. Da biste produžili period cvetanja, redovno uklanjajte uvele cvetne glavice i požutele listove.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net