Ova atraktivna biljka čiji su plodovi nadaleko čuveni zbog velike lekovitosti, ima još aduta zbog kojih je svakako treba uzgajati u vrtu ili na terasi: ljupke svetloroza cvetove i sjajne, tamnozelene listove koji s jeseni poprimaju predivnu crvenu boju
Zašto je zovu sibirska?
Aronija je poreklom iz Severne Amerike, gde su je Indijanci koristili kao hranu i lek: osim bobica, upotrebljavali su listove i koru od kojih su pripremali čaj za otklanjanje probavnih tegoba.
No, ova biljka se često povezuje sa Sibirom (zovu je i sibirska borovnica), gde je počela da se uzgaja tek u 20. veku, ali se odomaćila u tom delu Rusije zbog izuzetne otpornosti na niske temperature – bez problema podnosi i minus 30. Svoju lekovitost dokazala je nakon nuklearne katastofe u Černobilu, kada se koristila za ublažavanje tegoba izazvanih radijacijom.
O aroniji se poslednjih godina toliko govori i čini se da o toj listopadnoj biljci i njenim čudesnim plodovima manje-više sve znamo.
Ali, da li ste razmišljali o tome da ovaj atraktivni žbunić posadite u svom vrtu ili na terasi, jer osim ukusnih lekovitih zagasitoplavih bobica ima još aduta: sjajne, tamnozelene listove, koji s jeseni poprimaju predivnu crvenu boju, i svetloružičaste cvetove sakupljene u cvasti, koji ulepšavaju majski pejzaž. Veoma je pogodna za uzgajanje na manjem prostoru jer ne dostiže veliku visinu – jedva prelazi dva metra, pritom ima vrlo skromne zahteve i dobro uspeva čak i na siromašnijem tlu.
Ako mu obezbedite minimalne uslove, skromni žbun će vam ulepšavati život narednih nekoliko decenija, a plodove možete očekivati već treće godine nakon sadnje, pod uslovom da ste, kako preporučuju iskusni uzgajivači, nabavili dvogodišnju biljku. Počinju da sazrevaju u avgustu i mogu dugo ostati na biljci jer se ne kvare i ne otpadaju….
…
Ostatak sadržaja potražite u štamšanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net