Ako sami uzgajate rasad koji ćete kasnije posaditi u bašti, dosta ćete uštedeti, ali to nije sve – ponos s kojim ćete posmatrati kako vaše biljke rastu i razvijaju se ni sa čim se ne može meriti!
Odlučili ste da povrće i cveće sejete sami – u čašice, rasadnik ili improvizovani staklenik, a nešto od kultura biste posejali direktno u leju… U oba slučaja dobijate svoj proizvod umesto da biljke kupujete, što je znatna ušteda, ali svakako nije jedina prednost: ko god se prihvatio takvog posla vrlo dobro zna s koliko je ponosa i zadovoljstva posmatrao kako se razvijaju nežni zeleni izdanci postajući sve veći i snažniji, spremni da na svoj način uzvrate sav trud i pažnju.
PROČITAJTE I… Oaza u staklu
Ukoliko odlučite da sami proizvedete rasad, verovatno ste u dilemi da li da biljke posejete direktno u leju ili žardinijeru na otvorenom, ili da ih pustite da proklijaju i razvijaju se u zatvorenom da biste ih kasnije, kada se vreme stabilizuje, presaditi na stalno mesto. Poznato je da neke kulture jednostavno nije mudro sejati na otvorenom i dobro bi bilo imati staklenu baštu sa kontrolisanim uslovima, gde je uspešnost klijanja veoma visoka i ne zavisi od oscilacija temperature. Nažalost, većina baštovana ne može sebi da priušti tako nešto, ali postoji niz jeftinijih opcija koje imaju isti rezultat. Drugi to jednostavno i ne žele, smatrajući da je sejanje na otvorenom “zakon”.
Sejanje u zatvorenom
U zaštićenom ambijentu mlade biljke se nesmetano razvijaju nezavisno od vremenskih prilika, a dobijene kulture spremnije su za uzgoj na otvorenom čim uslovi to dozvole. Staklenik i plastenik prilično koštaju i retko koji baštovan amater može sebi da priušti takav luksuz, ali postoji mnoštvo mogućnosti za improvizaciju – ako nemate zatvorenu verandu, staklenik možete napraviti od starih prozora, u kojem će, ako ga okrenete prema jugu, temperatura biti više nego zadovoljavajuća pa će mlade biljčice brzo niknuti.
Ukoliko seme stavljate u male saksije, kao rasadnik vam može poslužiti svaki, čak i vrlo ograničen prostor. Pripremite posudice, napunite ih zemljom i rasporedite seme. Potom ih stavite na prozorske daske ili neko drugo mesto izloženo suncu. Možete ih držati u većem pravougaonom podmetaču za saksije ili pak u plitkom sanduku od iverice, čije ste dno posuli šljunkom ili glinom (imajte na umu da ih treba stalno vlažiti).
PROČITAJTE I… Njeno veličanstvo leja
Otvorene leje i sejanje
Pre bacanja semena dobro prekopajte teren, a potom pospite đubrivo u granulama. Sadni kanalić napravite pomoću grablji koje treba položiti na zemlju i pritisnuti im dršku stopalom. Potom sipajte seme, prekrijte ga zemljom pa zalijte prskalicom. Da biste zrnca odbranili od ptica, po celom prostoru prostrite gusto platno koje će istovremeno zadržavati toplotu i ubrzati klijanje.
U slučaju drastičnog pada temperature, deo semena ili izdanaka biće nepovratno uništen. No, to je rizik koji se uvek mora uzeti u obzir, čak i kada je reč o jačim, dovoljno razvijenim kulturama. Pitanje je samo da li su šanse da se nešto takvo desi manje ili veće. A kada se leja zazeleni, na redu je proređivanje, i u zemlji ostaju samo jači i krupniji primerci.
U idealnim uslovima (kvalitetna zemlja, optimalna vlažnost, temperatura između 12 i 15 °C), period klijanja varira od četiri do 10 dana, a može se ubrzati ako se seme pre sadnje potopi u vodu
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
