Ako listovi vaših biljaka izgledaju kao da su prekriveni belim prahom, verovatno ih je napala pepelnica, sicušna gljivica koja ce, ako ne intervenišete na vreme, dovesti do propadanja biljke – sušenja listova i prestanka razvoja cvetova i plodova
Veoma cestom gljivicnom oboljenju biljaka – pepelnici, pogoduje toplo i vlažno okruženje pa se, shodno tome, uglavnom pojavljuje u kasno prolece i krajem leta, kada se stvaraju idealni uslovi za njen razvoj (na hladnoci i velikim vrucinama ulazi u hibernaciju). Uocljiva je na prvi pogled: belicasta mrlja koja lici na osušenu kap vode pocinje da se širi preko cele površine listova i pupoljaka, pa biljka izgleda kao da je prekrivena belim prahom.
Ukoliko uslovi za razvoj štetocine potraju duže, dolazi do uvrtanja, sušenja i opadanje listova, biljka deluje iscrpljeno, ne raste i ne razvija se, pupoljci su joj mali i savijeni a lišce proreeno. Pepelnica pogaa veliki broj ukrasnih, povrtarskih i plodonosnih vrsta: ružu, vinovu lozu, jabuku, hrast, a posebno biljke iz porodice bundeva – tikvice, krastavac, lubenice, dinje… Njen napad u mnogim slucajevima uzrokuje kompletan izostanak ploda pa i potpuno propadanje biljke. To dobro znaju vinogradari ali i oni koji u povrtnjaku uzgajaju bundeve i tikvice koje su omiljena meta ove štetocine.
PREDUZMITE MERE ODMAH
Kada ih napadne pepelnica, biljke ne mogu ozdraviti spontano, dešava se da brzo uginu ili ih bolest napada iz godine u godinu da bi ih naposletku ipak dokrajčila.
Stoga je neophodno da se odmah preduzmu odgovarajuće mere, a za početak trebalo bi prorediti i podrezati grane jer nedostatak ventilacije pogoduje pojavi ovog gljivičnog oboljenja. Na taj način možete blokirati razvoj pepelnice i sprečiti je da ponovo napadne.
Biljke na terasi često su na meti oidijuma, a glavni uzrok je preterana “ušuškanost” i loša ventilacija prostora. Pomeranjem na otvoreniju poziciju možete sasvim suzbiti štetočinu, ali bi bolje bilo da preduzmete mere kojima ćete sprečiti da se ugnezdi na vašim biljkama. Upravo iz tog razloga, puzavice ne bi trebalo kačiti tik uza zid, već je dobro postaviti je na dva do tri prsta od zida; slobodan protok vazduha umnogome će smanjiti rizik od napada gljivica.
…
Ostatak sadržaja potražite u štamšanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net