Iako se kod nas može gajiti samo u saksiji, ne propustite da s mora donesete pelcer ove biljke, ciji ce vas miris i lepota ocaravati godinama
Za ovu mediteransku biljku vezuje se mnoštvo legendi i verovanja: prema Bibliji, mirta (Myrtus communis) je izrasla iz grancice koju je Adam ubrao kada je napuštao raj, a Jevreji je i dan-danas smatraju svetom biljkom i nazivaju je “cvetom iz raja”.
U staroj Grckoj važila je za simbol cistote i cednosti pa je bila obavezan ukras na vencanicama, dok je za mnoge narode Sredozemlja predstavljala sinonim za ljubav i besmrtnost. Savremena nauka dokazala je brojna lekovita svojstva ove biljke koja iz svojih listova ispušta hemikalije – neprevaziđene cistace vazduha, koji obuzdavaju razvoj bakterija i drugih štetnih mikroorganizama.
Predivni zimzeleni grm u svom staništu naraste do pet metara i od juna do oktobra krase ga mirisni beli cvetovi iz kojih nastaju sitni tamnoplavi bobicasti plodovi, jestivi i lekoviti kao i njeni glatki, sjajni tamnozeleni listovi, cija je aroma takođe vrlo prijatna.
Nažalost, u kontinentalnim predelima mirta se ne može uzgajati na otvorenom jer ne podnosi niske temperature, ali sasvim lepo uspeva u saksiji, gde, ukoliko se pravilno neguje, obilno cveta i cak donosi plod.
Ubrali ste GRANČICU, šta dalje?
Nakon što ste odrezali vrh mlade grane, dugačak bar 15 centimetara, odstranite mu donje listove, pospite sredstvom za okorenjivanje, zabodite ga u topli pesak i prekrijte najlon kesom koju ste izbušili na nekoliko mesta. Redovno održavajte vlažnost u posudi, ali nemojte preterivati i za nekoliko nedelja biljka će se okoreniti.
Kada dobije nekoliko novih listića, moći ćete da je presadite u veću saksiju napunjenu jednakim delovima treseta, humusa i peska. Mirta se razmnožava i semenom, ali njene bobice nemaju naročitu klijavost, bar kad je reč o našem podneblju, pa je uvek bolje koristiti reznice.
…
Ostatak sadržaja potražite u štampanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net
