Ima, posebno tokom ovog perioda, bujne cvasti, karakteristične po brojnim belim cvetićima, čije latice se raspršte sa prvim vetrovima. Ovo je žbunasta biljka, veoma lepa čak I u jesen, kada postaje crvene boje I dobija bobice koje sazrevaju I služe za pravljenje ukusne marmelade.
Reč je o biljci koja se sadi u krajevima sa hladnom klimom, poput severa Italije, Alpima I apeninskim oblastima. Budući da potiče iz Kanade I sa severo-istoka Sjedinjenih Američkih Država, izuzetno je otporna na zimske hladnoće, čak I one jače. Nije tolerantna na preteranu toplotu I sušu, dakle nije pogodna za mediteranske zone koje su blizu mora. Po pravilu se sadi zasebno ili kao bordura za žbunje, I to ta direktnom suncu kako bi se podstaklo cvetanje I dobijanje jesenje boje.
PROČITAJTE I… Plantažica na balkonu
Preferira kisela zemljišta, ali bez krečnjaka, plodna I sa dobrom drenažom. U slučaju produžene letnje suše, savetuje se navodnjavanje. Ne mora se orezivati, ako se obavi odstranjivanje suvih grančica. Sađenje u zemlju je preporučljivo obaviti tokom vegetativnog odmora biljke, odnosno u period vremena između kraja novembra I kraja februara.
Kako se gaji merala
Merala je uspravni žbun koji pripada velikoj porodici Rosaceae, porekloim iz severne Amerike koji može da dostigne čak I dimenzije manjeg drveta. Može dostići visinu od 4 do 6 metara, I prečnik od 3 do 4 metara. Ovaj prelepi žbun je veoma interesantan u proleće zbog njegovog cvetanja, dok u leto proizvodi male jestive plodove , a u jesen se odeva u prekrasne jesenje boje. Listovi su izduženo-elipsastog oblika, dugi od 3 do 5 cm, svetlo-zelene boje sa spoljašnje strane, dok je na unutrašnjoj strani prisutan belo-žućkast sloj dlačica , barem tokom ranih faza razvoja. U oktobru lišće dobija zadivljujuću crveno-narandžastu boju, zbog koje spade među najlepše žbunove ove veličine.
Kora je glatka, sive boje I prošarana svetlije-sivim linijama, barem na starijim stablima. U aprilu, pre pojave listova, proizvodi spektakularne cvasti koje se sastoje od brojnih belih cvetova, zvezdastog oblika, sa pet latica, koje nose uspravne grančice. Uprkos tome što cvetanje ne traje dugo , u suštini samo nekoliko dana, zaista je zadivljujuće.
Početkom leta sazrevaju mali plodovi (jabučice) čiji je prečnik otprilike jedan centimetar, crveno-ljubičaste, I gotovo crne boje kada potpuno sazru. Jestivi su I slatkastog su ukusa. Po obliku I ukusu slični su jabuci. Mogu se konzumirati sveži ili sušeni kao grožđe ili se koristiti za pravljenje marmalade I kolača. Bogati su gvožđem I bakrom i prirodno su mnogo primamljivi divljim pticama tako da se koriste za privlačenje istih I njihovo posmatranje.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
