O kojoj god sorti da je rec, lubenica je simbol osveženja, plod koji se više nego ijedan drugi konzumira u društvu, s porodicom i prijateljima, u dvorištu, na terasi, na plaži. Uzgaja se vec 5.000 godina, ali danas se zna da osim što gasi že ima bezbroj korisnih svojstava
Lubenica je poreklom iz tropskih regija severne Afrike, a prvi podaci o ovom socnom, slatkom plodu prona eni su u egipatskim hijeroglifi ma ispisanim 5000 godina pre naše ere, gde se pominje kao hrana koja se stavlja u grobnice faraona kako bi vladari mogli da se okrepe na onom svetu.
Tokom svojih putovanja po Africi, legendarni istraživac Dejvid Livingston opisao je biljku koja je spontano rasla u pustinji Kalahari i produkovala desetine velikih okruglih plodova bogatih vodom. Lokalna populacija lubenicu je nazivala Tsamma i koristila je kao izvor vode i hrane.
U Evropu je dospela u 19. veku, na brodovima koji su iz Afrike prevozili robove: bila je to jedina hrana namucenih ljudi, zahvaljujuci kojoj su uspeli da prežive tegobna putovanja. Danas je lubenica omiljeni plod koji se konzumira širom sveta, a nauka je utvrdila da sadrži ogroman broj hranljivih sastojaka koji imaju nemerljiv uticaj na zdravlje.
PROVERITE da li je zrela
Lubenica sazreva od jula do avgusta, u zavisnosti od klime, u toplijim predelima cak nekoliko nedelja ranije nego u kontinentalnim regijama. Precizan trenutak kada je treba ubrati odre uje se na nekoliko nacina: proverava se da li se lako kida sa peteljke koja bi u momentu branja trebalo da pocne da žuti. Kako prepoznati zreo (a samim tim i sladak) plod? Peteljka ne treba da bude suva, a ako na mestu iz kojeg izbija izlazi sok znaci da pred sobom imate zrelu i slatku lubenicu. Korisno je i „pokucati“ po njoj: klasican „šuplji zvuk“ upucuje na to da je plod zreo, isto kao i zastupljenost žutih fl eka ili pruga na kori.
SUNCE – njen najbolji prijatelj
Ako znamo koliki su joj plodovi, sasvim je jasno da lubenici treba prilicno velik prostor da bi mogla nesmetano da raste i razvija se. Njene puzece stabljike – vreže s velikim sivozelenim lišcem prekrivenim dlacicama, kao i površinsko korenje, šire se i do pet metara, dok joj visina ne prelazi 60 cm. To je jednogodišnja biljka koja zahteva bogato, dobro drenirano tlo, uz apsolutni imperativ – potpunu izloženost suncu. Raste dobro kako u toplijim tako i u hladnijim predelima, a njeno uzgajanje na velikim površinama predstavlja vrlo unosan posao.
MINJON VARIJETET
I Poslednjih godina rasadnicari su selekcionisali male sorte ciji plodovi ne prelaze pet kilograma, a me u njima ima varijeteta koji su i mnogo sitniji – do 2 kg. Ove lubenicice sazrevaju mnogo brže nego one velike, za nešto više od dva meseca, i mogu se uzgajati i na terasi, u velikim saksijama ili žardinijerama.
KAKO SE DOBIJAJU VECI PLODOVI
Pokazalo se da mladice lubenice koje se uzgajaju u toplom, zašticenom, zatvorenom ambijentu, pa se pre cvetanja presa uju u zemlju, donose za trecinu više plodova od biljaka koje su direktno posejane na otvorenom. Da biste dobili vece lubenice, potrebno je da ostavite ne više od 4-5 plodova po biljci nakon rezanja vreže (ova mera sprovodi se s ciljem da podstakne razvoj zametaka). Tako se prakticno eliminiše “višak” lubenica da bi plodovi koji su ostali dobili na gabaritu.
Ostatak sadržaja potražite u štamšanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net
