Ovo zdravo povrće odvajkada važi za osveženje bez premca, bez njega se ne može zamisliti letnja i jesenja trpeza, mada, zahvaljujući masovnoj proizvodnji u staklenicima, može da se konzumira cele godine.
Na krastavac se često gleda s potcenjivanjem, možda zbog njegovog neuglednog izgleda, ali postoji na desetine razloga zbog kojih ga treba jesti što više i češće: prepun je vitamina i minerala, ima vrlo nisku kalorijsku vrednost, pa čak i lekovito dejstvo. Njegov latinski naziv cucumis sativus upućuje na pripadnost velikoj porodici bundeva (cucurbitatea), mahom jednogodišnjih biljaka, s karakterističnim srcastim listovima i stabljikama u obliku vreže, a poreklom je iz severne Indije.
U Evropu su ga doneli Stari Rimljani, mada se kao povrtna kultura na Starom kontinentu prvi put pominje u spisima tek u IX veku: predstavljen je kao retka biljka s hiljadu vrlina, što je savremana nauka nepobitno potvrdila. Danas neograničeno uživamo u njegovim blagodetima, ali možemo ga i sami uzgajati. Za to je dovoljno malo parče zemlje u vrtu, pa čak i saksija na terasi, a uz malo truda, bogat rod je zagarantovan.
PROČITAJTE I… Paradajz- sadite ga pametno
Sadnja krastavaca
Ako želite da konzumirate krastavac tokom celog leta, posejte ga krajem aprila, kada se temperature ustale na bar 15*C, iako se seme najuspešnije razvija na oko 25*C, zbog čega je dobra opcija klijalište iz kojeg se biljka presađuje kada uslovi postanu najoptimalniji. Kasne sorte, koje dospevaju u jesen, seju se krajem juna. Rasad (ili seme) sadi se u takozvane kućice, na razmaku od tridesetak centimetara, u redove čija je međusobna udaljenost oko 100 cm, ali sitnije vrste kao što su kornišoni, mogu se postaviti i gušće. Pod uslovom da je posađen na osunčanoj poziciji, rasad star mesec dana procvetaće za oko tri nedelje, a isto toliko biće potrebno da se iz cvetova formiraju plodovi, koji sukcesivno dospevaju tokom naredna dva meseca.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
