Uzgajanje ove biljke nije nimalo jednostavno: ako se ne udovolji svakoj njenoj potrebi, odmah počinje da propada. Ali, ukoliko se potrudite da savladate osnovna pravila, dobićete raskošan sobni cvet na koji ćete biti vrlo ponosni.
Veliki broj biljaka koje uzgajamo u svojim domovima potiče iz tropskih prašuma Srednje i Južne Amerike, među njima je i najpopularnije sobno rastinje poput monstere, paprati i difenbahije, a ovoj grupi pripada i kalateja, zajedno sa svojom bliskom rođakom marantom. Džungla je pravi prirodni rasadnik sobnog bilja, kojem je majka priroda podarila atraktivno lišće, nekima i spektakularne cvetove, kako bi im olakšala opstanak u vreloj sredini zasićenoj vlagom. Botaničari i baštovani-eksperti prepoznali su njihov potencijal, pa su hibridizacijom stvorili bezbroj novih sorti koje su se manje ili više prilagodile i danas krase milione domova širom sveta.
PROČITAJTE I… Amarilis veličanstveni
To se desilo i s kalatejom, koja je svojim listovima sa zanimljivim šarama odavno stekla naklonost ljubitelja i uzgajivača sobnog cveća, no, treba imati na umu da njeno održavanje nije tako jednostavno kao što je to slučaj sa monsterom ili papratima. Ova biljka ima zahteve koji su vrlo specifični i ako se ne poštuju, ona će jednostavno “odlučiti” da ugine. Međutim, ukoliko joj udovoljite, dobićete izuzetno dekorativan detalj u svom domu, na koji ćete biti zaista ponosni.
Gajenje kalateje
Kalateji prija vlaga, zbog čega zemlja u kojoj se uzgaja nikada ne sme biti suva; ukoliko to potraje, makar i nakratko, listovi će početi da se uvijaju, opustiće se i na njihovim rubovima pojaviće se ružne smeđe mrlje, dok će oni pri dnu sasvim požuteti. S druge strane, ukoliko se zaliva više nego što joj godi, koren kalateje će istruliti i biljka će propasti. Kako, dakle, udovoljiti ovoj pomalo razmaženoj lepotici? Za početak, treba odrediti ritam dodavanja vode (obavezno odstajale, kišnice ili destilovane, sobne temperature): leti svaki dan, zimi dva puta nedeljno uz obavezno svakodnevno orošavanje listova. Da bi se biljci obezbedilo dovoljno vlage i izbeglo direktno zalivanje od kojeg može stradati koren, korisno je saksiju držati na podlozi s mokrim šljunkom ili na prevrnutom podmetaču uronjenom u tanjir s vodom (tako da se ne pokvasi dno).
Pošto joj se koren razvija bliže površini, kalanteja dobro uspeva u plitkim saksijama, u kojima će, kad se razbokori, delovati vrlo privlačno. Mora se presađivati svake godine (najbolje u proleće), jer brzo crpi hranljive materije iz zemlje.
Jedina kalateja koja nema prošarano lišće jeste vrsta pod nazivom crocata, čiji su tamnozeleni listovi savršena podloga za čarobne cvetove jarke narandžaste boje. Pupoljci se pojavljuju početkom leta a kada se otvore, to je zaista pravi praznik za oči. U prirodnom okruženju cvetaju sve vrste kalanteja, ali u sobnim uslovima, osim crocate, retko koja formira pupoljke. Ako se to i desi, lepota cveta ne dolazi do izražaja zbog upadljivih listova.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
