Bujan, rodan, otporan, jednostavan za uzgajanje, s plodovima koji su obavezno organski jer ovu biljku ne napadaju štetocine… Sasvim dovoljno argumenata da odmah nabavite i posadite ovaj neverovatni žbun, makar i u saksiji
Latinski naziv ove biljke iz familije Solanaceae jeste Lycium barbarum, a poznata je pod nazivom godži ili vucja jagoda. Potice s Tibeta gde se vekovima uzgaja na plantažama, a poslednjih decenija masovno se proizvodi i u Severnoj Americi i Evropi.
Plod godžija, crvena bobica precnika do dva centimetra, može da se jede svež, ali najcešce se konzumira suv (može se nabaviti u prodavnicama zdrave hrane) ili prera en u sok. To je listopadni grm koji naraste od jednog do tri metra, sa uskim listovima i lepim plavim cvetovima koji se otvaraju od jula do septembra, dok bobice sazrevaju od sredine leta pa sve do mraza. Može se uspešno uzgajati i na našem podneblju jer odlicno podnosi cak i ekstremno niske temperature.
Sadnja godžija nije nikakva mudrost: iskopa se rupa koja dubinom i širinom zahvata oko pola metra, na cije se dno sipa malo stajskog ubriva ili humusa. Kada grm naraste oko metar i po, što se dešava dve godine nakon sadnje, trebalo bi ga oblikovati secenjem grana do 1,2 m visine, kako bi se one koje preostanu savijale prema zemlji u formi kišobrana.
Treba znati da se, pošto je vrlo bujan, godži mora orezivati nekoliko puta godišnje. Tako e, samooplodan je pa se u vrtu može uzgajati samo jedna biljka koja ce davati mnoštvo plodova. Ovaj lepi žbun sasvim lepo se razvija i u saksiji, ali tokom hladnijeg perioda posudu ne bi trebalo držati u toploj prostoriji jer mu je, da bi cvetao, neophodno zimsko mirovanje.
