Fuksija će vas svojim očaravajućim cvetovima radovati godinama, pritom je idealan ukras na balkonima i prozorima okrenutim ka severoistoku, koji su veći deo dana u hladu.
Viline trubice, minđušice, rajski zvončići… Svi ovi nazivi odnose se na fuksiju, prelepu biljku čiji cvetovi bele, crvene ili ljubičaste boje poput slapova padaju niz saksiju. Njena pradomovina su Novi Zeland i Meksiko, a ime je dobila u čast bavarskog botaničara i fizičara iz 16. veka Leonarta Fuksa, po kojem je, zahvaljujući ovoj biljci, nazvana boja, koja bi se mogla opisati kao “nešto između ljubičaste i ružičaste”.
PROČITAJTE I… Kataleja- hirovita latino zvezda
Zahvaljujući masovnoj hibridizaciji, cvet fuksije pojavljuje se u neverovatnom broju nijansi, s pojedinačnim ili duplim cvetovima, krupnim ili sitnim. Biljka se lako uzgaja i idealna je za dekorisanje prozora i terasa, i to onih u senci, koje je najteže popuniti, mada postoje i sorte koje odlično uspevaju na sunčanim pozicijama. Naravno, to se ne odnosi na mesta konstantno izložena vrelini i “prženju”, što, ruku na srce, može da izdrži samo mali broj biljaka. U zemljama severne Evrope često se može sresti živa ograda od fuksije, a u poslednje vreme među baštovanima je vrlo popularno formiranje drvceta od ove biljke.
Kako se gaji fuksija
Većina današnjih hibrida nastala je od vrste Fuchsia procumbens, puzavice čije su prirodno stanište guste šume na Novom Zelandu. Stabljike ove biljke dostižu dužinu od nekoliko metara i vrlo brzo se granaju i šire po tlu prekrivajući velike površine, dok su zanimljivi cvetovi tek nagoveštaj onih koje imaju današnje sorte fuksije. Savremeni hibridi mnogo su manjih dimenzija i prilagođeni su životu u saksiji, ali su neobični cvetovi koji su nasledili od Fuchsie procumbens obogaćeni novim formama a pogotovo koloritom koji je naprosto zapanjujući. Kreće se od bele, ružičaste, narandžaste i pink, preko crvene, skarletne i bordo, do svih nijansi ljubičaste.
PROČITAJTE I… Noćurak: Čudo iz Južne Amerike
Fuksiju treba držati na severoistoku, na poziciji koja je obasjana suncem samo rano ujutru, ali vodite računa o tome da je ipak mora imati dovoljno svetlosti. Posadite je u mešavinu jednakih delova supstrata za cvetnice i zemlje za acidofilne biljke, a na dno stavite sloj peska i šljunka radi drenaže. Za nekoliko nedelja njen volumen će se udvostručiti i lepo će se razbokoriti, pod uslovom da je redovno zalivate: zemlja u saksiji nikada ne sme ostati suva, ali problem će nastati i ako je previše vlažite, pogotovo zimi kada je u mirovanju, jer će joj istruliti koren. Svakih deset dana prihranjujte je đubrivom kako biste pospešili stvaranje pupoljaka.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
