Osim ekološke i komercijalne, zahvaljujući raskošnim mirisnim cvetovima, ovo drvo ima i neospornu dekorativnu vrednost.
Paulovnija (Paulownia tomentosa), poznata i pod nazivom „carsko drvo“, potiče iz Kine, gde se koristi više od 3.000 godina. Ova biljka raste najbrže na svetu – njeno deblo za deset godina može da dostigne prečnik od jednog metra. Veoma je dekorativna i egzotična, a osim u hortikulturi, koristi se i u industriji. Naraste do 20 metara u visinu, ima vrlo jak uzan koren koji prodire duboko u zemlju, i zato je pogodna za vrtove. Zahvaljujući velikim srcolikim listovima (prečnika i do 60 cm), paulovnija formira veliku i gustu krošnju koja je leti odlična zaštita od sunca.
Posebno je interesantna u proleće, tokom aprila i maja, kada je krase grozdovi ljubičastih mirisnih cvetova. Često se može videti u drvoredima i parkovima evropskih gradova, a u poslednje vreme, zahvaljujući rasadnicima koji su se specijalizovali za proizvodnju i distribuciju ove sadnice, sreće se i kod nas.
Kako se sadi paulovnija
Paulovnija se sadi u proleće – od maja do jula. Traži rastresito plodno zemljište, koje nije glinovito, teško i močvarno. Potrebno je iskopati rupu prečnika 60 cm, duboku oko 80 cm. Na ovako pripremljeno mesto za sadnju treba vratiti deo iskopane zemlje, pomešane sa đubrivom, tako da njegova konačna dubina iznosi 30-40 cm. Posadite biljku tako da ne rastresete busen.
PROČITAJTE I… Japanska jabuka- slatka kao led
Iako ga na Dalekom istoku eksploatišu više od tri milenijuma, ovo neobično stablo postalo nam je dostupno tek nedavno, zahvaljujući hibridnim sortama koje mogu da uspevaju i na našem podneblju. Ukrštanjem, paulovnija je adaptirana na drugačije klimatske uslove, pa sada nove vrste mogu da podnesu temperature u rasponu od -25 do čak 45 stepeni Celzijusa!
ŠTA JE TO ČEPOVANJE?
Stabljika biljke seče se nekoliko centimetara iznad nivoa terena i zatrpava preostalom zemljom. Ova metoda, poznata pod nazivom “čepovanje”, sprovodi se između prve i treće godine rasta, kada se utvrdi da drvo može da podnese ovako invazivnu meru. Ukoliko preskočite ovaj korak, pojaviće se krivine, čvorovi i promene u kvalitetu stabla (što je važno ukoliko se koristi u industrijske svrhe), a drvo će rasti mnogo sporije.
Biljka je veoma osetljiva u prvoj godini posle sadnje, pa u tom periodu zahteva posebnu negu, pre svega okopavanje i zalivanje (pet litara vode dnevno, ili 15 litara na svaka tri dana), pogotovo ako je leto sušno. Treba voditi računa i o tome da su mlada drvca osetljiva na hladnoću, naročito ona jednogodišnja, pa se za sadnju preporučuju pozicije zaštićene od jakih severnih vetrova (dvogodišnje biljke mogu se saditi na otvorenom). Nakon što se koren učvrsti, paulovniji nije neophodna nega i odlično podnosi orezivanje. U periodu ranog razvoja mogu je napasti insekti koji se hrane listovima, pa je treba zaštititi odgovarajućim insekticidima. Kasnije, kad stabljika dosegne metar visine, zbog ubrzanog rasta i razvoja, ove male štetočine više joj ne mogu naškoditi.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
