Bogati su vitaminima i mineralima pa tako jačaju naš imunološki sistem, i blagotvorno deluju na kožu i kosu… svi znamo za benefite citrusa. Jedan od članova ove velike porodice je i voće pomelo, koje može da se nađe u našim marketima, a o kome još uvek vrlo malo znamo.
Ostatak teksta naći ćete u AKTUELNOM broju magazina BAŠTA & VRT!
Sledeći broj izlazi 10. maja!
Pišite nam na mejl adresu: bastaivrt@color.rs
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA WEB SERVISU: novinarnica.net
Ovo voće nam svojim vitaminima i snažnim antioksidansima čuva zdravlje tokom cele zime! Među brojnim sortama, odabraćete onu čiji vam ukus najviše prija, ali znajte da se svi varijeteti, odakle god da dolaze, mogu pohvaliti istim izvanrednim svojstvima.
Ostatak teksta naći ćete u AKTUELNOM broju magazina Bašta & vrt.
Pišite nam na mejl adresu: bastaivrt@color.rs
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA WEB SERVISU: novinarnica.net
Kruška (Pyrus sp.) je biljka iz porodice Rosaceae, koja ima plodove istog imena. Ova voćka se zbog svojih jestivih plodova gaji već 4.000 godina, a poreklom je iz Azije. Veoma je popularno voće s preko 1.000 različitih sorti, pa svako može da nađe neku po svom ukusu.
Ostatak teksta naći ćete u AKTUELNOM broju magazina Bašta & vrt.
Pišite nam na mejl adresu: bastaivrt@color.rs
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA WEB SERVISU: novinarnica.net
Crni kim je pronađen još u drevnom Egiptu, u grobnici velikog faraona Tutankamona. Danas se najbolja semena dobijaju upravo iz Egipta, mada se ova biljka može naći na celom Azijskom kontinentu.
Ostatak teksta naći ćete u AKTUELNOM broju magazina Bašta & vrt.
Pišite nam na mejl adersu: bastaivrt@color.rs
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA WEB SERVISU: novinarnica.net
Foto: Getty
Tikvice se mogu cele godine uzgajati u staklenoj bašti, ali leto je period kada se maksimalno uživa u povrću koje je raslo u bašti, na suncu.
Ostatak teksta naći ćete u AKTUELNOM broju magazina Bašta & vrt.
Pišite nam na mejl adersu: bastaivrt@color.rs
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA WEB SERVISU: novinarnica.net
Pistacija je drvenasta kultura koja pripada porodici rujevki (Anacardiaceae). Radi se o listopadnoj kulturi, u grmolikoj ili formi niskog drveta, mada postoji i jedna zimzelena sorta. Potiče iz jugozapadne Azije, odakle se raširila po celom svetu.
Ostatak teksta naći ćete u AKTUELNOM broju časopisa Bašta i vrt.
Pišite nam na mejl adersu: bastaivrt@color.rs
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA WEB SERVISU: novinarnica.net
Foto: Getty
Ovo mirisno i ukusno voće s puno blagotvornih i lekovitih svojstava, kod nas je u prošlosti puno uzgajano, a sada je nepravedno zapostavljeno.
Poznavanje blagodeti cele biljke, a naročito njenih plodova, mogu nas navesti da ponovo razmotrimo mogućnost gajenja ovog skromnog i dekorativnog stabla u svom vrtu…
Ostatak teksta naći ćete u AKTUELNOM broju časopisa Bašta i vrt.
Pišite nam na mejl adersu: bastaivrt@color.rs
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA WEB SERVISU: novinarnica.net
Tokom čitavog jula možete sejati jesenje vrste tikvica, rotkvica, pasulja, blitve i radiča. Pripremite zemljište tako što ćete ga dobro očistiti od starih korena, kamenja i korova, obilno ga zaliti i prvog oblačnog dana posejati povrće direktno u zemlju.
PROČITAJTE I… Travnjak voli vodu
Ne zaboravite da pripremite oslonce biljkama koje to zahtevaju. Zemljište treba održavati vlažnim i čistim. Ukoliko sumnjate da mlade biljčice mogu biti na meti napada puževa ili puževa golaća, nakon klijanja ih zaštitite slojem od sitne suve piljevine, koju s vremena na vreme treba menjati.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
Ovo zdravo povrće odvajkada važi za osveženje bez premca, bez njega se ne može zamisliti letnja i jesenja trpeza, mada, zahvaljujući masovnoj proizvodnji u staklenicima, može da se konzumira cele godine.
Na krastavac se često gleda s potcenjivanjem, možda zbog njegovog neuglednog izgleda, ali postoji na desetine razloga zbog kojih ga treba jesti što više i češće: prepun je vitamina i minerala, ima vrlo nisku kalorijsku vrednost, pa čak i lekovito dejstvo. Njegov latinski naziv cucumis sativus upućuje na pripadnost velikoj porodici bundeva (cucurbitatea), mahom jednogodišnjih biljaka, s karakterističnim srcastim listovima i stabljikama u obliku vreže, a poreklom je iz severne Indije.
U Evropu su ga doneli Stari Rimljani, mada se kao povrtna kultura na Starom kontinentu prvi put pominje u spisima tek u IX veku: predstavljen je kao retka biljka s hiljadu vrlina, što je savremana nauka nepobitno potvrdila. Danas neograničeno uživamo u njegovim blagodetima, ali možemo ga i sami uzgajati. Za to je dovoljno malo parče zemlje u vrtu, pa čak i saksija na terasi, a uz malo truda, bogat rod je zagarantovan.
PROČITAJTE I… Paradajz- sadite ga pametno
Ako želite da konzumirate krastavac tokom celog leta, posejte ga krajem aprila, kada se temperature ustale na bar 15*C, iako se seme najuspešnije razvija na oko 25*C, zbog čega je dobra opcija klijalište iz kojeg se biljka presađuje kada uslovi postanu najoptimalniji. Kasne sorte, koje dospevaju u jesen, seju se krajem juna. Rasad (ili seme) sadi se u takozvane kućice, na razmaku od tridesetak centimetara, u redove čija je međusobna udaljenost oko 100 cm, ali sitnije vrste kao što su kornišoni, mogu se postaviti i gušće. Pod uslovom da je posađen na osunčanoj poziciji, rasad star mesec dana procvetaće za oko tri nedelje, a isto toliko biće potrebno da se iz cvetova formiraju plodovi, koji sukcesivno dospevaju tokom naredna dva meseca.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
Prava je šteta što se ovaj izvanredni začin ne koristi češće u našoj kuhinji. Osim što ima jedinstvenu aromu koja podseća na mešavinu mente i peršuna, to je i vrlo lepa biljka koja će, kada se “odomaći” u vašoj bašti, godinama ostati s vama.
Estragon (Artemisia dracunculus) zeljasta je višegodišnja biljka, visoka oko 100 cm, karakteristična po uspravnim i razgranatim stabljikama koje ispuštaju opor miris.U narodu se još zove i zmajeva trava.
Listovi estragona su tanki i špicasti, lepe, sveže zelene boje. Tokom leta, u njihovom pazuhu formiraju se mali, loptasti, bledozelenkasti cvetovi grupisani u buketiće. Osim običnog, postoji i francuski varijetet, koji ne može da se nađe u prirodi, već isključivo u rasadnicima, gde se razmnožava pelcerom. Miris mu je manje intenzivan od arome rustičnog estragona.
PROČITAJTE I… Kako se gaji kim
Estragonu prija rastresit i lagan teren, bogat organskim materijama, dobro dreniran jer ne podnosi preveliku vlagu, a ne odgovaraju mu ni glinovito tlo, previše kompaktan supstrat i direktno sunce. Ne zahteva posebnu negu, ali ga zimi treba zaštititi od mraza: odsecite mu stabljike do zemlje i prekrijte ga slamom ili korom drveta. Pogoduje mu rast u saksiji ukoliko se drži na severnoj strani.
Foto: Guliver/Thinkstock
Ukus estragona ima notu mente i peršuna, pomalo je opor i ljutkast, zbog toga ga često koriste oni koji zbog zdravstvenih problema ne mogu da koriste so. To je začin koji ističe ukus jela, a čija se aroma ne menja ni nakon kuvanja Upotrebljava se svež, sušen ili zamrznut, za pripremanje salata, jela od živinskog mesa, tunjevine… Odličan je dodatak sosovima, kojima daje pikantan ukus, kao i supama, varivima, specijalitetima od divljači, ovčetine i govedine. Stavlja se i u ukiseljeno povrće.
Estragon poseduje priznata antiseptička svojstva i svojevremeno se koristio za vidanje rana nastalih od ujeda životinja. Bogat je vitaminima A, C i B kompleksa ( piridoksin, niacin i riboflavin), dobar je izvor gvožđa, magnezijuma i kalcijuma. Izuzetno pozitivno utiče na probavni trakt: podstiče lučenje želudačnih sokova, ublažava upalu sluznice i suzbija grčeve, otklanja nadimanje. Poznat je kao izvrsno sredstvo protiv opstipacije i crevnih parazita, kao i za poboljšanje apetita, zbog čega se primenjuje u lečenju anoreksije. U fitoterapiji se, osim u svežih i suvih listova estragona (sakupljaju se leti i u jesen), koristi i eterično ulje.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net