Hibridne sorte čarobnog kolorita pretvorile su ovu skromnu biljku u pravu kraljicu naših bašta. Dovoljno je da ih zsadite samo jednom – razmnožavaće se sama a pritom joj nisu potrebni ni plodna zemlja ni tedovno zalivanje.
Kada se kaže “hajdučka trava” (u narodu poznata i kao hajdučica, stolisnik, sporiš), većina nas pomisli na skromnu, neuglednu korovsku biljku belih, ređe bledoroze ili žućkastih cvetova, gotovo neprimetnu u moru raznobojnog divljeg cveća s kojim deli prirodno stanište – zapuštene livade, poljane, kamenjare, ivice puteva i pruga…
PROČITAJTE I… Ove biljke ne morate zalivati
No, na pomen njenog imena fitoterapeuti staju mirno, jer je hajdučica (Achilea millefolium) jedna od najlekovitijih biljaka na svetu. Svoj botanički naziv dobila je po antičkom junaku Ahilu, koji je od iscelitelja izričito zahtevao da ovom travom vidaju rane njegovih ratnika. Pritom je i sam često primenjivao preparate od te biljke da bi ubrzao zarastanje posekotina, ublažio otoke i ojačao krv.
Prema narodnom predanju, hajduci su uvek uz sebe imali smotuljak s ovom travom, svežom ili sušenom, jer su smatrali da leči sve bolesti, bilo da se radi o srcu, bubrezima ili jetri, pa je biljka dobila ime po njima.
Međutim, u poslednje vreme, hajdučica je postala pravi hit: hibridne sorte preplavile su bašte širom sveta, a cvetovi im, bar na prvi pogled, nisu ni nalik skromnom livadskom korovu, koji je ipak zadržao važnu ekskluzivnost – lekovitost, za razliku od raznobojnih lepotica čija je namena isključivo dekorativna.
Kako se gaji hajdučka trava
Za razliku od osetljivih hibrida većine drugih vrsta, hajdučka trava će obilno cvetati gde god da se posadi, ali boja će joj biti mnogo intenzivnija ako joj obezbedite osunčano mesto. Što se tiče zalivanja, ni tu nije preterano zahtevna i neće joj smetati ako povremeno “zaboravite” na nju, međutim, ne podnosi previše vlage. Zemlja u koju je posađena ne mora biti plodna, ali je dobra drenaža glavni uslov za njen opstanak. Iako se vrlo uspešno samorazmnožava, ako poželite još neku leju s ovom biljkom, možete je zasejati u kasnu jesen ili rano proleće, a cele vegetativne sezone novi primerci hajdučice mogu se dobiti deobom busenja ili reznicama.
PROČITAJTE I… “Doktori” iz vaše bašte
A kako (i zašto) je lekovito “ružno pače” pretvoreno u prelepog labuda? Na osnovu matematičke formule kojom se izračunava takozvani zlatni presek, ustanovljeno je da cvast hajdučke trave ima idealne proporcije, oku najprijatnije, pa su botaničari i baštovani odlučili da iskoriste tu osobinu, koju nema nijedan drugi cvet osim ruže. Ukrštanjem s bliskim, ali mnogo atraktivnijim rođakama iz porodice Achilea, nastale su sorte raskošne lepote i neverovatnog kolorita, kojima je teško odoleti, tim pre što privlače i korisne insekte, leptire, bubamare, pčele…
Šarmantni cvetni aranžmani
Ono što je zajedničko svim hajdučkim travama jeste dugačka, uspravna stabljika, koja dostiže visinu od 80 do 150 cm, na čijem vrhu se formiraju sitni cvetići sa žućkastim središtem, sakupljeni u štitaste cvasti. Zahvaljujući pogodnoj dršci i atraktivnoj boji cvasti, hajdučka trava je veoma popularan rezani cvet koji se odlično uklapa s ostalim cvetnicama i daje buketu pomalo neobičan a sasvim sigurno, vrlo originalan izgled. Deluju efektno i kada se osuši jer dugo zadržava boju, pa se često kosristi u suvim cvetnim aranžmanima.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
