Povrtnjak

Od jabučara i volovskog srca, do čerija i pelata – kako izabrati najpogodniji varijetet za svakodnevnu ishranu, izbeći nepotrebno propadanje viška iz bašte i na najbolji način iskoristiti zemljište koji vam je na raspolaganju.

Iako uzgajanje paradajza nema dugu istoriju u Evropi (započelo je tek u 19. veku), ovo povrće danas je gotovo najzastupljenija namirnica na našoj trpezi i, uz luk i krompir, najčešća kultura koja se sadi u baštama. Broj varijeteta koji su na raspolaganju – a ima ih na stotine – zbog velikog izbora sorti mogao bi zbuniti onoga koji ga prvi put uzgaja, pa nije isključeno da će promašiti vrstu i posaditi neodgovarajući broj biljaka.

Neki varijeteti, kao što su čeri i volovsko srce, preporučuju se za konzumiranje u svežem stanju, dok su drugi, opet, pogodniji za pripremanje zimnice, spravljanje soka ili ukusnih preliva. S obzirom na činjenicu da ovaj sočni plod obično sazreva u roku od nekoliko nedelja, preterivanje sa jednim varijetetom može vas dovesti do nepotrebnog razbacivanja. Zbog toga je dobro uzeti u obzir realne potrebe i samim tim predvideti broj biljaka koje će ih zadovoljiti.

NAJRASPROSTRANJENIJE SORTE PARADAJZA

Čeri paradajz
Malih je dimenzija, plodovi su mu grupisani u grozdove, a težina iznosi 20-30 g po komadu. Pogodan je za pripremanje salata i hladnih pasta.

Jabučar
Postoje mnogi varijeteti koji rastu u obliku grozda ili pojedinačno. Okrugli su i tvrdi, idealni za konzumiranje u svežem stanju u vidu salate.

Rebrasti
Karakterističan je po svojim dubokim rebrima, pogodan je za salate ali i za kuvanje.

Volovsko srce
Krupan, vrlo ukusan varijetet, dostiže težinu 500 g po komadu. Nazivaju ga „vegetarijanskom šniclom“.

Pelat
Mali i duguljast, idealan za sokove i konzerviranje. Ima zaštićeno geografsko poreklo.

SAZNAJTE I… Kako se seje i gaji origano

VOLUJSKO SRCE I JABUČAR

Ovo su sorte koje se uglavnom konzumiraju sveže, u salatama, i zbog toga se često zovu i „paradajz za trpezu“. Volujsko srce ubedljivo je najcenjenija vrsta salatnog paradajza jer mu je plod naročito ukusan: ima tanku ljusku i izrazito mirisnu pulpu koja nije previše vodenasta. To je krupan paradajz srcolikog oblika, rebrast ili gladak, čija boja varira od ružičaste do crvene, i najčešće se uzgaja u domaćim baštama, za lične potrebe. Plod paradajza jabučara je okrugao, srednje veličine, gladak, lepe crvene ili narandžaste boje i vrlo prijatnog ukusa, a osim za pripremanje salate može se koristiti i za kuvanje jer mu pulpa sadrži više tečnosti. Pritom bolje podnosi transport i skladištenje, i duže održava svežinu nego volujsko srce.

ZA LIČNE POTREBE
Uprkos tome što važi za najukusniju sortu, volujsko srce nema naročitu komercijalnu vrednost, pre svega zbog toga što se na stabljici formira mali broj plodova koji se moraju konzumirati odmah nakon branja jer se brzo kvare. Nije poželjno da se sadi u istu leju – treba sačekati bar dve godine da zemlja u koju se u međuvremenu sade druge kulture malo “odmori”. Ne prijaju mu česte padavine, usled kojih gornji plodovi počinju da trule, a da bi sazreo, zahteva dosta sunčanih dana i obilno zalivanje. Za pravilan rast potrebna mu je potpora u vidu pritke dugačke bar dva metra, za koju se vezuju dve biljke. Kada je reč o jabučaru, osim što uz redovno snabdevanje vodom bolje rađa, mnogo je pogodniji za komercijalnu proizvodnju jer duže održava svežinu i manje je podložan bolestima.

Kako se uzgaja paradajz

Prilikom uzgajanja volujskog srca, obično se pretera s brojem sadnica. Veličina ploda, kao i činjenica da usled stajanja brzo počinje da propada, trebalo bi da usmere baštovana da ne prelazi dve do tri biljke, što je u principu dovoljno da bi se podmirile potrebe jedne četvoročlane porodice. Plodovi sazrevaju u letnjem periodu, postepeno, tokom nekoliko nedelja, pa konzumiranje cele količine može predstavljati problem čak i ako paradajz držite nekoliko dana u frižideru. To nije sorta koja podnosi dugo stajanje i stoga nema razloga da se gaji previše biljaka čiji je broj plodova veći od onog koji se realno može potrošiti.

PROČITAJTE I… Organska proizvodnja: Prednost i mane

Volujsko srce i jabučar zahtevaju plodan teren, dubinski obrađen i obogaćen zrelim đubrivom. Zalivanje treba da bude konstantno, naročito u finalnoj fazi sazrevanja, ali vodite računa o tome da, ukoliko se zemlja osuši a potom se sipa mnogo vode, osetljiva kožica paradajza počinje da puca usled naglog nagomilavanja tečnosti u pulpi. Potpora uz koju se biljka vezuje mora biti vrlo čvrsta kada je reč o sorti volujsko srce, da je plodovi koji postaju sve teži ne bi polomili. Ovaj uslov nije tako “strog” u slučaju da se uzgaja jabučar koji je mnogo lakši, ali pazite – na stabljici ga ima više!

Paradajz u saksiji

Iako nije neizvodljivo, uzgajanje krupnijih sorti u saksiji nije baš preporučljivo. Posuda mora da bude velika i trebalo bi da obezbedi maksimalnu stabilnost jer težina zrelog ploda lako može polomiti stabljike. Osim toga, hranljive potrebe biljke moraju se neprekidno zadovoljavati čestim unosom đubriva.

BAŠTA I VRT

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt 

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net