Cveće

U potrazi za poljskim cvećem: Divlji mak

Uvek mu se divimo kada se vozimo kroz polja i livade, ali malo je poznato da ova biljka ima brojna blagorodna svojstva.

Kako izgleda divlji mak

Divlji mak je samonikla jednogodišnja biljka koja cveta od sredine do kraja leta (cvet traje samo nekoliko dana). Stabljika mu dostiže 90 cm visine i prekrivena je finim, dugačkim dlačicama, dok su listovi izduženi, kopljasti i grubo nazubljeni. Prepoznatljiv je po upadljivim cvetovima prečnika oko 7 cm, sačinjenim od nežnih, ekstremno osetljivih okruglastih latica skarletnocrvene boje koje su pri dnu crne.

Gde raste divlji mak

Raste samoniklo u poljima, na zapuštenim zemljištima, strnjikama, kamenjarima i među ruševinama, do 1.800 m nadmorske visine.

PROČITAJTE I… Kamilica- božji dar

Lekoviti delovi maka

Sakupljaju se listovi pre nego što se počnu da se uvijaju, a koriste se sveži. Beru se i latice (ne treba ih dodirivati jer se lako oštećuju), koje se suše u hladu, na promaji, i potom odlažu na tamno mesto.

Kuvanje divljeg maka

Maku se pripisuju blaga sedativna svojstva, a deluje i protiv kašlja, upale grla i bronhitisa. Listovi divljeg maka smatraju se pravim delikatesom, a konzumiraju se kuvani ili začinjeni uljem i sirćetom ili prodinstani u tiganju na puteru, s belim lukom i komadićima pančete, nakon čega se mogu posuti sirom.
Latice se koriste za pripremanje čaja koji pomaže da se brže utone u san ili kao dodatak salatama od povrća i voćna.
Seme se pak koristi kao cenjen sastojak hleba i kolača.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 25, 2018 0 comment

Cveće

Stara, dobra muškatla

written by Aleksandra Dudvarski

Naše bake gajile su ih s velikom ljubavlju, ukrašavale su njima prozore i tremove, ponosno ih pokazivale komšinicama uživajući u njihovoj zavisti i velikodušno poklanjale pelcere, ljubomorno čuvajući svoje tajne “recepte” uzgajanja omiljenog cveća.

Sve što niste znali o muškatli

Muškatla, poznata i pod nazivima pelargonijum i geranijum, bila je zvezda naših dvorišta u vreme kada je postojalo samo nekoliko vrsta, i to onih čije lišće ima prepoznatljiv, pomalo opor, ne mnogo prijatan miris. Ovaj cvet, nezaobilazna dekoracija uličnih kandelabara i žardinijera, kamenih mediteranskih terasa i prozora tipičnih engleskih kućica uzgaja se podjednako u toplim i hladnim podnebljima, a kod nas je dugo bio potcenjen i skrajnut “jer je dosadio i Bogu i narodu”. No, poslednjih godina vraća se na velika vrata, pre svega zahvaljujući brojnim hibridima koji izgledaju zaista spektakularno, poneki od njih ni nalik starim dobrim muškatlama.

PROČITAJTE I… Dan i noć: Samo naizgled nežan

Počinje da cveta u proleće i ne staje do jeseni, izuzetno je zahvalna i izdržljiva, a potrebno joj je vrlo malo nege da bi zablistala u punom sjaju. Danas postoji nekoliko stotina sorti muškatli koje se po načinu rasta dele na dve velike grupe – uspravne i viseće, bršljanolike pelargonije, a među njima ima onih s karakterističnim mirisom listova (potiče od etarskih ulja), ali i sorti čiji zeleni delovi imaju aromu limuna, narandže, jabuke…

Cvetovi muškatle su posebna priča: mogu biti krupni, sitniji, jednostruki ili dupli, i javljaju se u najrazličitijim tonovima, od belih i ružičastih, preko crvenih i bordo, do ljubičastih, plavih, višebojnih… Neki hibridi imaju dekorativne listove s belim ivicama i nervaturom nežne bež ili crvenkaste boje, koji potiskuju u drugi plan prelepe cvetne krunice. Za koju god vrstu da se odlučite, imaćete cele sezone balkon (ili prozor) koji će privlačiti poglede, jer će vas muškatla za minimalnu negu i trud nagraditi obilnim, raskošnim cvatom. Ovo cveće izuzetno atraktivno deluje u visećim saksijama, a posude s muškatlama daju poseban šmek dvorištu i vrtu.

Kako se gaji muškatla

Idealna zemlja za muškatle jeste supstrat od treseta krupne granulacije kojem se dodaje 15% kamenčića ili stiropora, kako bi se dobila što veća rastresitost i poroznost. Ovim biljkama odgovara što veća količina kiseonika oko korena, pa vodite računa o tome da zemlja ne bude previše nabijena. Pošto je poreklom iz južnih delova Afrike, bilo bi logično da joj odgovaraju tropske temperature, ali im nikako ne prijaju velike vrućine (preko 30°C), na kojima jednostavno prestaju da rastu, dok na nižim (od 10°C) tonu u zimski san. Međutim, ukoliko se živa na termometru spusti ispod nule, biljka će uginuti. Kada birate vrstu, vodite računa o tome da neke bolje uspevaju u polusenci (obično one s tamnijim cvetovima, mada postoje bordo hibridi kojima prija kad “uprži zvezda”), dok drugima savršeno odgovaraju mesta izložena direktnom suncu.

PROČITAJTE I… Cinija: Sunce u laticama

Nega muškatli

Zalivaju se kada se gornji sloj supstrata prosuši, ali tokom vrelih letnjih meseci voda im se mora dodavati svakodnevno. Saksije s muškatlama moraju imati po nekoliko rupa za drenažu jer postoji opasnost da im usled zadržavanja vlage istruli koren. Prvih petnaest dana nakon sadnje zalivaju se čistom vodom, a onda se obavezno počinje s prihranom: u periodu cvetanja na svakih desetak dana u vodu za zalivanje dodaje se tečno đubrivo za muškatle. Tokom leta, u kasnim popodnevnim satima (nikako po jakom suncu) trebalo bi ih tuširati odstajalom vodom i tako dodatno rashladiti, ali ovo se ne preporučuje ako su noći svežije. Da biste produžili period cvetanja, redovno uklanjajte uvele cvetne glavice i požutele listove.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 24, 2018 0 comment

Cveće

Cinija: Sunce u laticama

written by Aleksandra Dudvarski

Ovo je idealna biljka za nemarne baštovane: ne treba je mnogo zalivati, đubrenje će joj dobro doći ali nije obavezno, a na sve to, izgleda fenomenalno i neprestano cveta od juna do prvih mrazeva.

Karakteristike biljke cinija

Ovaj ljupki cvetak samoniklo raste u Meksiku i Srednjoj Americi, odakle je polovinom 18. veka dospeo u Evropu gde je ubrzo postao omiljeni ukras vrtova i terasa. No, izvorni oblici i boje odavno su prevaziđeni: uočivši njene ogromne potencijale, baštovani i botaničari pozabavili su se hibridizacijom ove biljke koja se danas proizvodi u “mali milion” sorti.

PROČITAJTE I… Sve što niste znali o božuru

Iako se međusobno toliko razlikuju da je teško svrstati ih u istu familiju, sve su zadržale osnovne karakteristike vrste: izuzetno su otporne, veoma jednostavno se uzgajaju i cele sezone, od juna do pozne jeseni, produkuju mnoštvo lepih cvetova. Zahvaljujući višedecenijskom ukrštanju, osim jednostrukih, koji oblikom podsećaju na margarete, ima ih dvostrukih ili loptastih, s laticama u svim nijansama žute, crvene i narandžaste. Naravno, sve obožavaju sunce, ne smetaju im tropske vrućine, dobro podnose sušu i pravi su magnet za leptire. U rasadnicima se može pronaći veliki broj sorti koje, gde god da se posade, očaravaju svojim veselim koloritom.

Kako se gaji cinija

Cinije su idealne za kreiranje bordure, ali će savršeno izgledati i u leji, kao i u podnožju viših biljaka, čiji će koren zaštititi od velikih vrućina. Ukoliko ih sadite u saksiji, odaberite univerzalni supstrat pomešan s đubrivom u peletu ili prahu, a da biste pospešili cvetanje, na svakih deset dana u vodu za zalivanje dodajte tečnu prihranu za cvetnice s visokim sadržajem kalijuma, ili površinu zemlje pospite iseckanom prezrelom bananom. Iako dobro podnose nedostatak vlage, ne znači da ih ne treba zalivati, ali se s vodom definitivno ne sme preterivati. U svojoj postojbini cinija je višegodišnja biljka, ali se u kontinentalnim predelima uzgaja kao jednogodišnja kultura, koja se suši s prvim mrazevima i ponovo seje u proleće.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 24, 2018 0 comment

Cveće

Kupatilo moje milo … zeleno

written by Aleksandra Dudvarski

Nije toliko bitno što je uzgajanje biljaka u ovom delu stana veliki hit u svetu, važno je da znate da uprkos tome što mislite da je to lepo ali da nemate uslova, još kako možete oplemeniti taj prostor bujnim zelenilom. Potrebno je samo da napravite pravi izbor.

Cveće u kupatilu: Da ili ne?

Listate časopise o uređenju enterijera i divite se sjajnim idejama dizajnera, između ostalih i onima čija je tema kupatilo. Primećujete da se poslednjih godina sve češće predlaže da ovaj deo stana bude oplemenjen zelenilom, i to je zaista top trend u svetu, ali uprkos tome što vam se izuzetno dopada, odustajete u startu jer smatrate da nemate uslova za to jer je prostor skučen, nema dovoljno svetla, ne znate šta uspeva u tolikoj vlazi…

Niste u pravu jer – kako stručnjaci za hortikulturu tvrde – gotovo da nema kupatila u koje se ne može staviti bar jedna biljkaX. Zelenilo u takvom prostoru doprinosi stvaranju jedinstvene vizuelne celine, pritom je i odličan način da se ovaj prostor jeftino dekoriše i da se u njega unese prirodna svežina. Uz to, većina sobnih biljaka potiče iz tropskog pojasa, što znači da im višak vlage i povremeni “naleti” vodene pare u suštini odgovaraju, pa je izbor dosta širok čak i ako kupatilo ima mali prozor ili ga uopšte nema.

Naravno, uvek postoje izuzeci, pa u prostoru s takvom mikroklimom sigurno nećete uneti, recimo, afričke ljubičice, jer im škodi velika vlaga, niti sukulente, jer im je neophodno mnogo sunca i ne podnose vodu. Ali ostaje na stotine drugih koje jedva čekaju da ih unesete u taj prostor…

Kako se održava cveće u kupatilu?

Kupatilo s većim prozorom “retka je zverka”, pogotovo u zgradama, ali ako imate tu sreću da se taj prostor kupa u svetlu, izbor sobnih biljaka koje možete tu da držite zaista je impresivan. Palme, paprat ili fikusi unose tropsku atmosferu, pdličan utisak ostaviće gardenija, azeleja i anturijum, ali i prekrasna orhideja. Tu je i asparagus, čiji igličasti listovi izgledaju vrlo dekorativno, kao i kalatea i maranta sa svojim zanimljivim šarama. Sve ove biljke odlično podnose vlagu, a u kombinaciji sa obiljem svetlosti njihov uzgoj biće vrlo jednostavan.

PROČITAJTE I… Palma: Tropski dragulj

Koje biljke držati u kupatilu?

Većina kupatila ima male prozore ili nema prirodno osvetljenje, a u tom slučaju mogu se staviti paprat ili begonija. Filodendron takođe uspeva u slabo osvetljenom prostoru a vrlo lepo izgleda, naročito ako se drži u visećim korpama okačenim na plafon. Bambus je vrlo zahvalan za gajenje u kupatilu jer dobro podnosi vlagu, dobar izbor su i ukrasni kukuruz (Aspidistra elatior), kovrdžava paprat (Nephrolepis exaltata), filodendron puzavica (Philodendron oxycardium), kraljevska begonija (Begonia rex), sanseverija (Sansevieria), hlorofitum (Chlorophytum), spatifilum (Spathiphyllum), zamija (Zamioculcas zamiifolia), monstera (Monstera deliciosa), aglaonema (Aglaonema), bršljan (Hedera helix) i bršljanolika aralija (Fatshedera).

Pronađite idealnu poziciju biljaka

Čak i biljke čiji opstanak direktno zavisi od količine vlage u okruženju, neće preživeti ako im se niz listove sliva pena od šampona ili gela za tuširanje, a Xneće podneti ni ako ih svakodnevno prskate dok se tuširate (ukoliko se to desi, odmah prebrišite lišće)X. Nije preporučljivo ni da ih “hvata” promaja, sasvim logično, jer bi i vama smetalo da vas nakon što se izložite toploj pari, rashladi vetar. Ako je saksija na podu, može se dogoditi da biljka previše raste u visinu jer joj treba više svetla – da biste to sprečili, postavite je na stočić ili klupicu kako bi bila bliže prozoru.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 23, 2018 0 comment

Cveće

Dan i noć: Samo naizgled nežan

written by Aleksandra Dudvarski

Čini se neverovatnim, iako pouzdano znamo da je tako: tanane, nežne latice ovog cveta uživaju dok napolju steže mraz. Ova slatka, skromna biljčica predivan je zimski ukras na terasi, prozoru i u bašti, ali i ona ima svoje granice, pa joj se mora pomoći ukoliko su temperature izuzetno niske.

Biljka dan i noć

Dan i noć (Viola tricolor) sigurno je najpoznatija od pet stotina biljaka iz familije ljubičica, a osim dekorativne ima i lekovitu vrednost, pritom mu se u mnogim kulturama pripisuju i magična svojstva. Svoj botanički naziv dobio je zbog činjenice da su mu latice uvek u tri boje, žutoj, tamnoljubičastoj i beloj, mada danas postoje hibridi čiji su cvetovi obogaćeni novim koloritom – narandžastim, purpurnim, lila, pink…

PROČITAJTE I… Kalahonija: Kraljica skromnosti

Iako se razlikuju po veličini, cvetovi svih varijeteta imaju latice nalik krilima leptira i zaista spektakularno izgledaju posađeni u bašti, u bordurama ili lejama kao mala cvetna ostrvca, ali i na terasi, u žardinijeri na prozoru, kao i na javnim površinama koje bi bez “trikolorke” izgledale vrlo pusto i tužno. Dan i noć je višegodišnja biljka ali se uglavnom uzgaja kao sezonsko cveće a razlog za to je vrlo niska cena, ali i činjenica da mlade biljke produkuju više cvetova. Sadi se krajem leta i sasvim su dovoljna tri primerka u jednoj saksiji da bi se oživeo balkon ili prozor; naravno, za leje i cvetna ostrvca potrebno ih je mnogo više a čak i tada ulaganje nije veliko.

Trobojna ljubičica: Kako se gaji

Ljupka trobojna ljubičica visinom ne prelazi 30 cm i lako da se uzgaja i u leji i u saksiji. XIako joj odgovaraju niske temperature, mora se postaviti na direktno sunce, jer joj je za dugotrajan i bogat cvat neophodno mnogo svetlostiX. Ukoliko se drži u polusenci ili hladovini, preživeće, ali ne računajte na obilje cvetova.
Bazu biljke nemojte duboko zakopavati, jer se tako povećava rizik od stvaranja truleži.
Posadite dan i noć na malom razmaku tako da kreirate guste oaze boje.
Kombinujte primerke istih boja da biste formirali prostrane monokoloritne površine; ako sadite veliki broj ljubičica različitih boja, nećete dobiti zadovoljavajući estetski efekat.
Nemojte koristiti zemlju u kojoj su prethodno bile posađene druge biljke. Nabavite nov supstrat i pomešajte ga sa granularnim đubrivom sa odloženiom apsorpcijom, ili povremeno u vodu za zalivanje dodajte malo prihrane za cvetnice.
Ne zalivajte biljke koje ste ostavili na otvorenom, osim nakon dužeg perioda bez kiše. One na terasi kvase se samo onoliko koliko je dovoljno da se ne osuši zemlja.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 23, 2018 0 comment

Cveće

Agrumi: Dragi gosti s juga

written by Aleksandra Dudvarski

Uzgajanje limuna u saksiji kod nas odavno nije retkost, mnogi se čak mogu pohvaliti vrlo pristojnom “berbom”, ali šta je s ostalim vrstama citrusa? Možda je došlo vreme da u mali kućni voćnjak uvrstite i pomorandže, mandarine, grejpfrut, i, u poslednje vreme sve popularniju malu kinesku narandžu.

Gajenje citrusa

Iako njihovom postojbinom vlada topla, blaga klima, pa je sasvim normalno da u kontinentalnim regijama nemaju šta da traže, za mnoge radoznale baštovane bio je “adrenalinski izazov” uzgojiti citrus u krajevima gde se živa na termometru ponekad spušta i na – 20*C. Naravno, nije dolazilo u obzir da se limun, koji je bio prvi na meti, sadi u bašti, ali uzgajanje u saksiji pokazalo se kao pun pogodak.

PROČITAJTE I… Sunockret: Neodoljivi patuljak

Zaista, veliki broj uzgajivača sobnih agruma može se pohvaliti “bogatim rodom”, ali se takođe suočavaju s problemima koji neminovno prate ovaj poduhvat. Iako su zimi manje-više zaštićene od mraza i vetra, sa svim ostalim nedaćama ove biljke se bore na svoj način a onaj koji ih uzgaja mora da ih prati i da im olakša muke prilagođavanja i preživljavanja. Za uzvrat, dobija se pravi limun, čija se kora bez straha od štetnih herbicida može narendati u testo za kolače, ponekad se može popiti i organska limunada, ali tu je pre svega zadovoljstvo zbog uspešne misije.Zaista nema razloga da ne pokušate: to ne mora da bude sada već tako “običan” limun – posadite narandžu, mandarinu, grejpfrut, uzgajaju se na isti način a zadržali su draž novog…

Nega citrusa

Agrumima je potrebno mnogo svetlosti: u njihovom prirodnom staništu sunce ih obasjava 12 sati dnevno, što im se u našem podneblju ne može priuštiti, ali pet sati minimum je ispod kojeg ne ide. Dobra vest je to da se, ako želite da vaši citrusi bolje rađaju, deficit može nadoknaditi jakim veštačkim osvetljenjem. Relativna vlažnost vazduha takođe je važan faktor u razvoju citrusa i trebalo bi da iznosi oko 40%, što je teško ostvariti, naročito zimi, zbog čega biljke pate.

Osim ovlaživačima, posudama s vodom koje ćete okačiti na radijatore, vlažnost možete povećati i ako u podlošku saksije sipate šljunak ili ekspandiranu glinu. Agrume treba zalivati mekom vodom sobne temperature, ali vrlo oprezno, jer višak tečnosti može uzrokovati truljenje korena. Sipajte vodu tek kada se površina supstrata u saksiji prosuši, ali nikada nemojte dozvoliti da bude potpuno suva.

PROČITAJTE I… Divlja ruža: Moćna od glave do pete

Sađenje citrusa

Ovoj vrsti biljaka prija zemljište umerene pH vrednosti (od 5 do 8), a najbolje je da se sadi u mešavinu podjednakih delova peska, treseta i izmrvljene kore drveta, uz dodatak perlita i sloj šljunka na dnu saksije radi bolje drenaže. Đubrenje je obavezno, jer su biljci za formiranje zelenih listova i plodova neophodni hranljivi sastojci, koji joj se mogu obezbediti tečnim ili đubrivom s dugotrajnim dejstvom.

Kada ih posle zimovanja u stanu iznosite napolje, nipošto ne smete da “šokirate” citruse stavljanjem na direktno sunce, jer im je potrebno vremena da se naviknu na iznenadno obilje svetlosti, i zato postavite saksiju u polusenku.

Kupiti sadnicu ili posejati?

Ukoliko ste nabavili sadnice, ne zaboravite da ih posadite na što svetlijem mestu. Drvca agruma mogu se razmnožiti reznicama, pod uslovom, naravno, da imate odakle da ih uzmete. XSeme se relativno lako prima, ali biljka sporo raste i rađa tek nakon mnogo godina, mada ovaj postupak ima svoje prednosti – uživanje u klijanju semena i formiranju mladih listića koji se probijaju kroz zemljuX. Citruse je najbolje posejati u februaru ili martu, kada počinje da se povećava količina dnevne svetlosti, i a vazduh postaje topliji.

PROČITAJTE I… Sve što treba da znate o biljci ljutić

Vreme bi trebalo da bude vedro, kako bi klice što pre pronašle put do površine zemlje. Ako limun gajite u zatvorenom, moraćete malo “podstaknuti” oprašivanje cvetova četkicom, kojom ćete zahvatiti polen i nežno ga prenositi od cveta do cveta.

Citrusi i štetočine

Agrume najčešće napadaju bela mušica i crveni pauk, koji vrebaju svaku slabost biljke nastalu usled nedostatka hranljivih materija (azota), preteranog zalivanja, loše drenaže… Stoga je neophodno da redovno pregledate lišće, naročito s naličja, kako biste na vreme uočili problem i reagovali na pravi način. Ukoliko su se štetočine namnožile, ne preostaje vam drugo nego da posegnete za insekticidima, mada iskusni baštovani u poslednje vreme preporučuju primenu nim ulja.

Više saveta potražite u magazonu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 17, 2018 0 comment

Cveće

Sve što treba da znate o biljci ljutić

written by Aleksandra Dudvarski

Hibridi ove skromne biljčice trenutno su veliki hit među uzgajivačima cveća. Pravo je vreme da proverite zbog čega je neugledni poljski cvet zlaćanih latica postao zvezda evropskih bašta i terasa: posadite ga sada da bi vas već krajem zime radovao laticama u najčarobnijem spektru boja.

Biljka ljutić

Poznajemo ga kao skromni poljski cvetak sjajnih žutih ili belih latica, gotovo korov, a botanički naziv Ranunculus (mala žaba) koji upućuje na vlažan ambijent u kojem uspeva, razlog je više da o ljutiću ne razmišljamo kao o ukrasu bašte. Međutim, iskusnim vrtlarima nije promakao njegov potencijal i u poslednjih nekoliko godina malo-malo pa se na tržištu pojavi njegov hibrid. I to kakav!

Stabljike novih ljutića dostižu dužinu od 40 centimetara, što ih preporučuje i za bukete, latice im nisu jednostruke (to bi bilo sasvim očekivano jer su potomci neuglednog livadskog korova), već dvostruke i višestruke, dok je spektar boja toliko je širok da se nijanse ne daju pobrojati. Osim njegovih prirodnih – žute i bele – tu su svi tonovi roze, crvene i narandžaste boje i svih ostalih, osim plave.

Pročitajte i… Divlja ruža: Moćna od glave do pete

Cveta dugo, u vazi ostaje svež i dve nedelje , pritom je veoma otporan na bolesti i parazite. Ima li ova biljka bar neku manu? Ako se uzgaja u vrtu, usled viška vode oko njegog krtolastog korena (ukoliko je teren neprotočan pa zadržava vlagu) može doći do truljenja, što se ne može desiti ako se ljutić sadi u saksiju. Dakle, definitivno nema razloga da ga ne posadite: učinite to sada da bi vas već pred kraj zime radovao svojim predivnim raznobojnim laticama.

Kako se gaji ljutić?

Krtole hibridnih ljutića možete nabaviti u svakom bolje snabdevenom rasadniku. Pre nego što ih posadite, uronite ih u vodu sobne temperature i ostavite da tako prenoće: na taj nači ubrzaćete izbijanje mladica. Položite korenje u zemlju na 4-5 cm dubine, na razmaku od 10-15 cm, obilno ga zalijte i ostavite posudu na prohladnom mestu zaštićenom od mraza. Pred kraj zime vaši ljutići će dovoljno porasti i formirati pupoljke – slobodno ih iznesite na terasu ili presadite u baštu, ali ih za svaki slučaj zaštitite malčom ili netkanim platnom. Uskoro će se vaš vrt ili balkon osuti prelepim cvetovima koji će vam ulepšavati još uvek tmurne dane. Ako želite da dekorišete baštu još ranije, posadite Ranunculus ficariju, ljutić koji bez problema opstaje na niskim temperaturama i cveta čak i pod snegom. Kada se jednom prilagodi prostoru, ima tendenciju da se nezadrživo širi pa će vaš travnjak u martu biti potpuno prekriven njegovim žutim cvetićima.

Pročitajte i… Ove biljke ne morate zalivati

Ljutić spada u retke biljke kojima ne smeta direktno sunce, štaviše, da bi cvetao, morate da mu obezbedite najmanje četiri sata sunčeve svetlosti dnevno. Tlo u koje sadite biljku trebalo bi da bude bogato i dobro drenirano: ljutiću najviše prija mešavina supstrata za cvetnice i zemlje iz bašte ili povrtnjaka, u koju ćete dodati malo rečnog peska da bi teren bio rastresitiji i s boljim protokom vode. Đubrenje je veoma važno, naročito ako se ljutić uzgaja u saksiji i zato u vodu za zalivanje na svake dve nedelje obavezno dodajte prihranu: tokom prve faze rasta neka preovladava azot, a onda možete preći na standardno đubrivo za cvetnice (bogato kalijumom) koje će obezbediti bogati dugotarjan cvat.

Cvetovi izbijaju u velikom broju na centralnoj stabljici a prečnik im varira od 5 do 15 cm. Ima ih svih boja, a naročito su zanimljive kombinacije toplih nijansi sa zelenim laticama u sredini; mogu da budu dupli, poludupli, višestruki, ukratko – ni nalik biljci od koje potiču.

Više saveta potražite u magazonu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 16, 2018 0 comment

Cveće

Divlja ruža: Moćna od glave do pete

written by Aleksandra Dudvarski

U ovom periodu crvene bobice dostižu punu zrelost i zato ne oklevajte – pođite u šetnju šumom i naberite korpu šipka. Možete od njega skuvati džem i napraviti čaj ili ga pak posejati, da biste dobili veličanstven žbun koji se u proleće osipa prelepim mirisnim cvetovima. Uz to, svi delovi ove neverovatne biljke su lekoviti – i ukusni.

Botaničari tvrde da tri najlepša varijeteta ruža koja postoje na svetu (Centifolia-mirišljavka, bela ruža i rosa damascena-bugarska) potiču od divlje ruže, koja se često naziva i majkom svih ruža. U drevnoj medicini važila je za lek bez premca i koristila se u terapiji gotovo svih bolesti i tegoba, a i danas, pogotovo kada su njena svojstva i naučno potvrđena, ima široku primenu u farmaciji i fitoterapiji. Ruža je veoma stara biljka: utvrđeno je da njeni okamenjeni ostaci, ponađeni na nekoliko lokaliteta u Aziji i Severnoj Americi, potiču iz perioda ranog tercijara koji datira od pre šezdeset miliona godina.

Zanimljivo je da ovaj lepi cvet uspeva i uzgaja se gotovo isključivo na severnoj Zemljinoj hemisferi, čiji su narodi tokom milenijuma učinili mnogo na njegovoj transformaciji pa danas postoji na hiljade varijeteta. No, majka svih ruža, zadržala je svoju autentičnost i uprkos ogromnoj “konkurenciji” cenjena je isto koliko i u drevna vremena.

Pročitajte i… Sve što niste znali o božuru

Zanimljivosti o šipku

Predivni cvet u Egiptu je bio simbol ljubavi: u Tutankamonovoj grobnici pronađeno je mnoštvo buketa ruža koje je tu pre više od 30 vekova ostavila njegova mlada udovica kao simbol odanosti voljenom gospodaru. Čuveni persijski vladar Darije završavao je svaki svoj pohod svetkovinom na kojoj su se služile najbolje đakonije, među njima i poslastica napravljena od ruža i meda, koju je moćni kralj rado konzumirao verujući da mu daje snagu. Ruža se u Starom Rimu smatrala odličnim afrodizijakom, pa se krevet mladenaca obavezno posipao njenim laticama, dok je Turci i danas nazivaju An-ghul – “cvet Venere”. I savremeni svet klanja se divljoj lepotici čiju je lekovitost dokazalo mnoštvo istraživanja. Njeni zdravi, jedri plodovi beru se upravo u jesen: možete od njih napraviti džem i sok, osušiti ih za lek, a bilo bi dobro i da posadite seme kako biste godinama uživali u lepoti ovog blagoslovenog žbuna.

Kako je nastala “majka svih ruža”?

Rosa canina ili divlja ruža pripada familiji Rosacee i rasprostranjena je u Evropi, zapadnoj Aziji, Africi i Americi.
Raste i kod nas, a može se naći po listopadnim i četinarskim šumama, pored puteva, uz reke. To je razgranati, drvenasti žbun koji naraste do tri metra, sa uspravnom stabljikom iz koje izbija mnoštvo savijenih bočnih grana, a Xceo drvenasti deo biljke, delimično i listovi, prekriveni su gustim, oštrim, zakrivljenim i veoma tvrdim trnjemX. Listovi se sastoje od pet do sedam ovalnih i nazubljenih listića, dok cvet, čiji se pupoljci otvaraju od maja do juna, ima pet mirisnih latica čija boja varira od bele do tamnoružičaste. Plod karakterističnog, ovalnog oblika, sa ostacima prašnika i tučka na dnu, kao i kod svih rodova ruža, naziva se šipak, a sazreva u septembru i oktobru i opstaje sve do početka zime. XReč je, zapravo, o lažnom plodu koji se sastoji od mesnatog, jarkocrvenog ili narandžastog dela i sadrži pravi plod (pogrešno se naziva seme ili koštice) tamnožute boje i ovalnog oblikaX. Unutar ovih malih plodova formira se pravo seme.

Pročitajte i… Kalahonija: Kraljica skromnosti

Više saveta potražite u magazonu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 16, 2018 0 comment

Cveće

Sve što niste znali o božuru

written by Aleksandra Dudvarski

Pravo je vreme da posadite mladicu ove žbunaste biljke koja će vas, bilo da je uzgajate u bašti ili u saksiji, već sledeće godine obradovati krupnim, mirisnim cvetovima, a nastaviće da cveta narednih petnaest godina.

Zanimljivosti o cvetu božur

Ova biljka raskošne lepote i mirisnih cvetova predivan je ukras bašte, a poreklom je iz Kine, gde se najpre uzgajao u carskim vrtovima. Mada je jedna od najstarijih gajenih cvetnica, božur (Paeonia officinalis) u Evropu je dospeo pre samo dvesta godina, i tek poslednjih decenija uživa zasluženu popularnost. Pripada trajnicama, što znači da će vas od momenta kada ga posadite očaravati svojom lepotom bar narednih 15 godina.

PROČITAJTE I… Lala: cvet oko kojeg se vrteo svet

Cvet mu je krupan, jednostavan ili pun, prečnika koji ponekad prelazi 15 centimetara, s laticama koje mogu biti bele, roza, žute, pink, crvene i purpurne boje, dok je plod u obliku meška s krupnim semenkama. U zavisnosti od vrste, cveta od sredine maja do polovine juna, što traje oko mesec dana, a prelepe krunice, koje su, inače, omiljeno rezano cveće, dugo ostaju sveže u vodi.

Vrste božura

Zeljasti božur ima zelene izdanke koji na jesen venu i u proleće ponovo niču iz korena, a naraste do metra. Žbunasta – drvenasta vrsta dostiže visinu i do metar i po, a s dolaskom hladnijih dana suši joj se lišće, koje opada kao kod svake listopadne biljke. Na tržištu se svake godine pojavi na desetine novih hibrida, bilo da je reč o zeljastim ili drvenastim božurima.

Kako se sadi božur?

Najpovoljnije vreme za sadnju u vrtu jeste rano proleće ili od sredine septembra do oktobra, dok se u saksiije mladice u mogu saditi tokom cele godine. Drvenasti božur se polaže u jame duboke oko 50 cm, široke do 70 cm, na čije dno se stavlja drenažni sloj debljine 20 cm, a zatim se nabacuje kvalitetan humus, na koji se sipa đubrivo, pa se ponovo stavlja zemlja. Za drvenaste božure karakteristično je to da od sadnje do cvetanja prođe nekoliko godina, za razliku od zeljastog, koji cveta već naredne sezone, pod uslovom da se ne posadi previše duboko, jer u tom slučaju uopšte neće formirati pupoljke.

PROČITAJTE I… SUNCOKRET – neodoljivi patuljci

Kako se razmnožava božur?

Božur može da se razmnoži iz semena koje, međutim, sporo klija, pa je potrebno dve do tri godine da se dobije biljka koja će procvetati tek pet godina nakon setve. Stoga se ovakav način stvaranja mladice retko primenjuje. Zeljasti božur razmnožava se deobom bokora, svake četvrte godine, početkom proleća ili u ranu jesen nakon što listovi uvenu.

Prvo treba pažljivo skinuti zemlju, pa isprati bokor i podeliti ga oštrim nožem vodeći računa o tome da svaki deo ima po tri vršna pupoljka. Podeljeno korenje sadi se na rastojanju od najmanje metar. Drvenasti božuri razmnožavaju se reznicama (kad biljka precveta) ili kalemljenjem (u avgustu). Božur ne zahteva nikakvu posebnu negu: ako se posadi na prikladno mesto, iz godine u godinu, imaće sve krupniji i bujniji cvat.

Više saveta potražite u magazonu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 13, 2018 0 comment

Bašta&Terasa Cveće Travnjak&Vrt

Ove biljke ne morate zalivati!

written by Aleksandra Dudvarski

… osim ponekad, ako padavine izostanu duže vreme. Da, da, postoje i takve! Uz to, raskošno cvetaju imaju vrlo dekorativno lišće i predivan su ukras u bašti i na terasi. Upoznajemo vas s najlepšim vrstama, među kojima je mnogo onih koje su izuzetno lekovite.

Poslednjih godina svedoci smo pogubnih posledica globalnog zagrevanja – ekstremnih meteoroloških (ne)prilika i smenjivanja razornih oluja s dugim periodima suše koja u mnogim delovima sveta stvara ozbiljne probleme u snabdevanju vodom, koji će kao što se predviđa, biti sve veći.

Kod nas, bar za sada, nije alarmantna situacija, ali zalivanje biljaka u vrtu obaveza je koja ne sme da se propusti, a neki od nas jednostavno nemaju vremena, ponekad ni volje da se pozabave svojim zelenim ljubimcima. A svi volimo da imamo bujan vrt s lepim, rascvetanim rastinjem… Verovali ili ne, to je sasvim moguće čak i ako svoju zelenu oazu gotovo ostavite bez vode. Poenta je u sadnji biljaka koje bez problema opstaju na suši a dobra vest je to da takvog rastinja ima dosta i da je reč o vrlo atraktivnim vrstama koje će lepo izgledati i na terasi (mada im mala količina zemlje u koju su posađene svakako ne ide u prilog).

Pročitajte i… Travnjak iz snova: Bez košenja molim!

No, pre nego što vam ih predstavimo, jednu stvar treba raščistiti: ove biljke otporne su na sušu ali to ne znači da im voda nije potrebna. Mnogima od njih dovolje su padavine, ali ima i onih koje, ukoliko kiša izostane u dužem periodu, moraju da se zaliju. I još nešto, veliki broj ovih otpornih vrsta veoma je lekovit i često ulazi u sastav fitoterapijskih preparata.

Biljke koje ne moraju da se zalivaju

UKRASNA HAJDUČKA TRAVA (ACHILLEA FILIPENDULINA)
Drvenasta biljka koja dostiže visinu do dva metra, idealna je za mesta u bašti i na terasi, koja su veći deo dana izložena suncu. U leto produkuje cvetove grupisane u kompaktne kišobrančiće široke od 10-15 cm koji su izvorno žute boje, ali postoje i hibridi vrlo raznovrsnog kolorita.
KOREJSKA NANA (AGASTACHE)
Višegodišnja biljka koja formira guste snopove poludrvenastih stabljika, veoma razgranate i visoke od 50-70 cm, ima rizomski koren zahvaljujući kojem se brzo širi. Cvetovi koji se pojavljuju od leta sve do jeseni raspoređeni su u cvasti u obliku klipa a mogu biti plave, roze, bele ili narandžaste boje.

Pročitajte i… Celozija – plamičak u vrtu

VIRAK (ALCHEMILLA VULGARIS)
Ova višegodišnja zeljasta biljka mu narodu se naziva i vrkuta. Naraste do 50 centimeta i odavno je poznata po lekovitosti svojih listova. Cvetovi, grupisani u grozdove na vrhovima stabljika, mogu biti žuti ili zelenkasti i javljaju se početkom proleća sve do polovine leta.
DIVLJI (CRNI) PELIN (ARTEMISIA VULGARIS)
Aromatična, višegodišnja biljka naraste preko metra a zbog brojnih lekovitih svojstava koristi se u fitoterapiji još od antičkih vremena. U julu i avgustu produkuje mnoštvo beličastih cvetova sakupljenih u klipove. Veoma joj prija izloženost direktnom suncu.
VITEŠKA TRAVA (CALAMAGROSTIS SPP.)
Vrsta ukrasne trave čija visina ponekad premašuje 150 centimetara. Njeni zlatnobež cvetovi, koji se formiraju početkom leta, uzdižu se ponekad i čitav metar iznad listova . Izgledaju vrlo dekorativno i kao rezano i sušeno cveće.

NEVEN (CALENDULA SPP.)
Dekorativna jednogodišnja biljka karakterističnih zlatnožutih ili narandžastih cvetova počinje da otvara pupoljke početkom leta i nastavlja da cveta sve do prvih mrazeva. Uzgaja se širom Evrope, a njene latice vrlo su cenjene u fitoterapiji,
MAMUZICA (CENTRANTHUS RUBER)
Ovo je višegodišnja biljka koja se uzgaja kao jednogodišnja. Formira bujne grmove visine do 90 cm sa zelenosivkastim listovima. Crveni ili beli cvetovi u obliku polusferičnih zvezda pojavljuju se od kasnog proleća do početka jeseni.

Više saveta potražite u magazonu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 13, 2018 0 comment