gorananicic

Ova biljka se vrlo uspešno uzgaja u saksiji i izgleda vrlo privlacno na kuhinjskom prozoru ili na terasi. O zadovoljstvu koje cete osecati dok servirate jela zacinjena peršunom iz sopstvene baštice – da ne govorimo…

Najpopularniji zacin na svetu odlicno uspeva u saksiji, na kuhinjskom prozoru ili na terasi, a osim što je izuzetno koristan, njegovi sveži, zeleni listovi pravi su praznik za oci. Može se posejati u bilo koje doba godine ali najpogodniji period je upravo leto. Dakle, kucnuo je cas da napravite svoj aromaticni kutak i da neprekidno uživate u ukusu i mirisu miljenika svih domacica. Bezbroj je jela u koja se stavlja mirisno lišce ili koren peršuna – supe, sosovi, salate, variva, specijaliteti od mesa…

Starno je nezamenljiv! Zato verovatno ne postoji kuca u kojoj se ne cuvaju zalihe ovog zdravog, ukusnog povrca: koren dugo zadržava svežinu ukoliko se drži na hladnom, mada najbolje od sebe daje ako se u jelo stavlja tek ubrano lišce.

Peršun se vrlo lako uzgaja u saksiji i može se sejati cele godine, ali iskusni baštovani predlažu da se seme “baci” u avgustu. Sasvim ce lepo uspevati i na terasi, gde ce se, pošto je prilicno otporan na hladnocu, nesmetano razvijati i zimi, mada bi ga, za svaki slucaj, kada su temperature baš-baš niske, trebalo zaštititi najlonskom folijom.

Imajte na umu da je peršun dvogodišnja biljka, koja u prvoj godini razvija koren i lisnu rozetu, dok se u drugoj formira cvetonosno stablo i seme, u tom periodu aroma listova nije tako intenzivna pa je najbolje da se biljka sadi svake godine.

Specijalan tretman

Seme peršuna je pomalo “ćudljivo” i prilično sporo niče, ali mu se klijanje može podstaći ako se nedelju dana drži umotano u vlažan ubrus, na temperaturi od oko 20 °C. Možete ga “ušuškati” i u posudu napunjenu materijalom koji upija vlagu kao što su pesak, treset ili piljevina, pa prekriti providnom folijom. Kada vidite da izbijaju prvi korenčići, seme je spremno za sadnju.

MALI, KORISNI TRIKOVI

Za uzgajanje peršuna koristite univerzalni supstrat bogat organskim materijama a pre sejanja (nakon što ste pravilno tretirali seme!) potopite saksiju u vodu, tako da se zemlja dobro nakvasi. Potom pustite da otekne višak vode, pa posejte peršun tako što ćete seme prekriti sa otprilike pola centimetra zemlje i malo pritisnuti odozgo.

Nakon toga prekrijte posudu plastičnom folijom i odložite je na zaklonjeno, toplo i svetlo mesto, te održavajte zemlju vlažnom svakodnevno je prskajući. Kada se pojave mlade biljčice, folija se skida i saksija se ponovo uranja u vodu, a zatim se postavlja na stalno mesto.

Ove biljke su veoma jednostavne za uzgajanje i zato, ako imate vrt (može i terasa!) nemojte oklevati – obavezno ih uvrstite u svoju malu kolekciju aromaticnih trava. Da bi bile lepe i zdrave, treba samo da ih posadite u plodnu zemlju i s vremena na vreme zalijete

Da li znate da 80% farmaceutskih proizvoda, bilo da su namenjeni rešavanju estetskih ili zdravstvenih problema, sadrži biljne komponente?

U tom procesu polazi se od potvrivanja svojstava odreene trave, potom se iz nje izdvajaju korisne materije (moderniji naziv im je “aktivni principi”), koje se reprodukuju u laboratorijama a potom pakuju u obliku lekova i preparata. Izgled kože mnogo govori o vama – o vašem nacinu života, emotivnom i zdravstvenom stanju, izloženosti stresu, starosnoj dobi, ali i pažnji i nezi koju joj poklanjate.

Leto je pravo vreme da se više pozabavite svojom kožom: iskoristite obilje i bogatstvo koje priroda nudi u ovom periodu i priuštite joj savršene tretmane koristeci biljke koje su vam nadohvat ruke (možda ih uveliko uzgajate u saksiji ili bašti!). Neke od njih se konzumiraju, a njihovi sastojci aktiviraju jetru i pomažu detoksikaciju, poboljšavaju funkciju probavnog sistema i jacaju krv. Druge se, opet, koriste lokalno, u vidu pomada, maski ili tonika koji ciste i zatežu kožu usporavajuci proces starenja.

Farmacija bazira svoja znanja upravo na biljkama i ima mnogo toga zajednickog s fi toterapijom, ali naucnici isticu da je velika zabluda da cajevi od biljaka mogu zameniti lekove, te da upotreba trava i njihovih aktivnih principa ne rešava, vec samo ublažava zdravstveni problem. Zdrav nacin života koji se bazira na pravilnoj i uravnoteženoj ishrani i redovnoj fi zickoj aktivnosti suština su dobrog zdravstvenog stanja. Biljni napici mogu obezbediti više energije i pomoci organizmu i svim njegovim delovima da bolje i efi kasnije funkcionišu, te da se osecamo bolje, ali nisu u stanju da lece.

To je posao lekara kojem se svakako treba obratiti ukoliko se zapocinje bilo kakva fi toterapijska kura. Iako vecina biljnih napitaka ne izaziva opasne nuspojave i kontraindikacije (osim što se mogu javiti alergije), poželjno je da se ne konzumiraju duže vreme i u vecim kolicinama. Fitoterapijsku kuru trebalo bi prekinuti na svaka tri meseca i napraviti pauzu od trideset dana kako bi se predupredila eventualna neželjena dejstva. Van svake je sumnje da, kada je rec o koži, aktivni principi iz biljaka pomažu u otklanjanju mnogih nedostataka i smetnji, ali isto tako nije naodmet ispitati razloge koji su doveli do tih pojava.

Papaja (Carica Papaya) je tropsko voce bogato papainom koji podstice produkciju kolagena i olakšava uklanjanje odumrlih celija s kože. Osim toga, smanjuje upale i normalizuje cirkulaciju krvi i limfe kroz kožu, pa nije ni cudo što je jedan od najcešcih sastojaka krema za lice i telo.

PRIJATELJI VAŠE KOŽE

ALOJA – Aloe vera

Ublažava upale, regeneriše opecenu kožu Ova biljka ima dokazana antiinflamatorna svojstva, smiruje upaljenu kožu i hidrira je. Odlicno se pokazala u prevenciji i lecenju opekotina od sunca, a važi i za odlicno sredstvo protiv uboda insekata.

…

Ostatak sadržaja potražite u štamšanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net

U bašti, na terasi i u kuci neprestano vrebaju paraziti koji uništavaju biljke potiruci sav trud uložen u njihovu negu i uzgajanje. Umesto da bez razmišljanja posegnete za hemijom, isprobajte sredstva koja su koristile naše bake – iznenadice vas koliko su efikasna

Verujuci da nema drugog izlaza, isprobavamo sve veci broj hemijskih preparata namenjenih lecenju, zaštiti i opštem zdravlju bilja – insekticida, fungicida, akaricida, đubriva… A sve to, priznacete, mnogo košta. Statistike pokazuju da ljudi koji se iz hobija bave uzgajanjem biljaka troše mnogo više hemije nego što je objektivno potrebno a time nanose štetu ne samo svom novcaniku vec i okolini, da ne govorimo o biljkama koje neretko bivaju “spržene” jakim sredstvima.

Da se razumemo, ima slucajeva kada su sinteticki proizvodi zaista neophodni jer ne postoji šansa da se bolest ili paraziti suzbiju na drugaciji nacin, ali velika vecina takvih problema može se rešiti drugacije a da pritom manje košta i jednako je efi kasno. Da li ste nakada isprobali neki od preparata koje su koristile naše bake, u vreme kada hemija nije ni postojala? Nepravedno zapostavljeni, još kako mogu biti od pomoci, pritom nisu škodljivi a sredstva koja se ulažu u njihovu izradu gotovo su zanemarljiva.

Moćni Dragoljub

Ova skromna puzavica poželjan je stanovnik svake bašte i terase, jer vec samim svojim prisustvom odbija parazite kao što su biljne vaši, bela mušica, puževi i leptir kupusar. A ukoliko su se štetocine namnožile, preporucuje se upotreba preparata od dragoljuba kao što je, recimo, tecna kaša od zgnjecenih listova dragoljuba kojom se prskaju oboleli listovi.

Dobar izbor je i odvar od grancica ove biljke, koji se pravi na sledeci nacin: Izrežite nekoliko grancica dragoljuba, stavite ih u šolju pa prelijte kipucom vodom. Promešajte i ostavite da odstoji dok se ne ohladi a potom procedite i tecnost sipajte u prskalicu. Poprskajte ugrožene listove, razmažite odvar cetkicom.

MARSEJSKI SAPUN “katica za sve”

Napravljen u 14. veku ovaj izvanredni preparat i danas ima isti miris i sastav kao prvobitni proizvod: sadrži najmanje dve trecine mediteranskog maslinovog ulja, pepeo morskog bilja, so i vodu iz Sredozemnog mora. Dugotrajan je i potpuno biorazgradiv, veoma blag, ne izaziva alergije i ne isušuje kožu. A osim za pranje svega i svacega – od lica i tela, preko veša do svih površina u kuci, koristi se i u baštovanstvu, kao efi kasno sredstvo protiv biljnih vaši.

Među iskusnim vrtlarima koji preferiraju organske preparate za zaštitu bilja, poznat je recept koji se sastoji od listica marsejskog sapuna i belog luka: Sitno iseckajte cen belog luka i prelijte ga s 1/2 litra hladne vode. Dodajte 10 g ljuspica marsejskog sapuna ili komadic iste težine. Ostavite da odstoji nekoliko dana, promešajte i procedite. Ovom tecnošcu prskajte listove koje su napale vaši.

…

Ostatak sadržaja potražite u štamšanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net

Uprkos nesvakidašnjoj lepoti njegovih listova, mnogi ljubitelji cveca ustrucavaju se da uzgajaju kaladijum jer i najmanja greška u nezi može dovesti do propadanja biljke. Ipak, stvar nije tako komplikovana kao što izgleda i zato slobodno prihvatite izazov!

U svetu se danas gaji stotinak hibrida kaladijuma, ciji predak – Caladium bicolor, raste u senovitim tropskim prašumama Južne Amerike, mahom u Brazilu i Gvajani. Ove biljke, koje u hladnijim predelima uspevaju iskljucivo u zatvorenom, dostižu visinu od cetrdesetak centimetara i imaju krupne duguljaste, kopljaste listove spektakularnog kolorita, koji svakom prostoru daju poseban, egzotican šmek.

O kaladijumu kruži anegdota da je pravo cudo ako u stanu opstane duže od tri meseca, zbog cega nema mnogo onih koji su spremni da prihvate izazov.

S druge strane, ljubitelji cveca koji se upuste u uzgajanje ove biljke, tvrde da tolika lepota apsolutno vredi truda, uprkos cinjenici da, kakva god da je nega, ne opstaje duže tri godine. No, u meuvremenu, iz njenog maticnog korena može se razviti prava mala kolonija s nežnim listovima u svim nijansama zelene, roza, bež i crvene. S kaladijumom nema lutanja: tacno se zna šta mu prija, kakve uslove ne podnosi, kada se mora ostaviti da miruje, a u koje vreme mu treba dati “vetar u lea”. Potrebno je samo malo strpljenja, volje, ljubavi i – želje da se proba nešto novo.

poštujte njegov PRIRODNI CIKLUS

Gomolj kaladijuma tretira se kao korenje svih lukovičastih biljaka, što znači da postoje periodi vegetacije koji se smenjuju s fazama mirovanja. Početkom jeseni treba postepeno smanjivati zalivanje, da bi se tokom oktobra listovi biljke potpuno osušili.

Krtola se tada vadi iz zemlje, lagano očisti, zamota u novinski papir i odlaže na suvo, toplo i tamno mesto, na kojem temperatura ne bi smela da bude niža od 15°C. Ostavite ga da miruje do kraja zime, što podrazumeva i potpuno odsustvo zalivanja, sve dok ne nastupi vreme za novi ciklus vegetacije, kada ponovo dolazi do izražaja sva raskoš i lepota ove divne biljke.

CVET

Iako primerci posađeni u saksiju gotovo nikada ne cvetaju, dešava se da prijatno iznenade bež ili zelenkastom spatulom koja obmotava neupadljivi beličasti klip, i veoma je slična onoj kakvu ima kala, bliska rođaka ovog lepotana (pripadaju istoj familiji), čiji je cvet, doduše daleko atraktivniji. Neugledni centralni cilindar (klip) na vrhu ima muške polne organe – prašnike, dok je tučak smešten pri njegovom dnu.

Ostatak sadržaja potražite u štamšanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net

Cesto nismo svesni cinjenice koliko se neodgovorno ponašamo prema dragocenom resursu cije se rezerve na našoj planeti sve više smanjuju. Naucite da racionalno koristite vodu u svojoj bašti i na terasi: osim što cete doprineti opštem dobru, smanjicete troškove koji, priznacete, nisu mali…

Voda je veliki dar prirode, bez nje nema opstanka nijednom bicu na našoj planeti, ali naviknuti na to da je uvek ima dovoljno, ne štedimo je niti razmišljamo o tome da bi trebalo da je koristimo na efi kasniji nacin. Globalno zagrevanje je realna cinjenica: iz godine u godinu prosecne temperature su sve više, a vode je sve manje, pa racionalizacija preti cak i regijama koje do sada nisu oskudevale u ovom prirodnom blagu.

Da li ikada razmišljate o tome kada zalivate svoje biljke u bašti i na terasi? Pada li vam na pamet da bi trebalo odgovornije da se odnosite prema dragocenom resursu, da ga koristite štedljivije i efi kasnije, i to ne samo zbog toga što planeti preti nestašica vec i zbog cinjenice da voda sve više košta. Najbolje bi bilo kada biste instalirali mali sistem za zalivanje (brzo bi vam se isplatio!), no, ako vam to predstavlja problem, možete primeniti nekoliko malih trikova i znatno ograniciti potrošnju. Evo kako.

ZAŠTITITE ZEMLJU OD SUNCA

Kada vaše biljke malo porastu, možete malčirati teren detelinom, koja će se razvijati ne ulazeći u direktnu konkurenciju sa zasađenim kulturama, jer njeno korenje zauzima samo nekoliko centimetara na površini terena, pa im neće oduzimati vodu i hranljive materije. Zauzvrat ćete dobiti savršenu zaštitu od udara sunca, smanjiti isparavanje (ušteda je mnogo veća od količine vode potrebne detelini) i održati teren svežim. Osim toga, detelina će snabdevati zemlju azotom, dragocenim elementom neophodnim za razvoj biljaka, dok će njeni cvetovi privlačiti pčele i druge oprašivače.

MALE ALI KORISNE

Da biste uštedeli vodu, možete popuniti leje pokrivačima tla, niskim biljkama koje je najbolje saditi u podnožju većeg rastinja. Osim što će stvoriti sjajan estetski efekat, zaštitiće tlo i korenje biljaka ispod kojih rastu od direktnog sunca i preterane vrućine, te smanjiti isparavanje vlage. Pritom, listovi i cvetovi koji opadaju s njih pretvaraju se u hranljive materije koje će pozitivno delovati na zdravlje i vitalnost okolnog rastinja…

Ostatak sadržaja potražite u štampanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net