Author

Aleksandra Dudvarski

Salata: Carica bašte i trpeze

U vrtu i na terasi možete je uzgajati kad god želite, čak i zimi, a odlično uspeva i u stanu, gde će, posađena u vertikalnoj baštici, biti više od zdravog dodatka obroku – predivna dekoracija na koju ćete biti beskrajno ponosni.

Zelena salata je narasprostranjenija baštenska biljka na svetu: na hiljade hibrida prilagođeni su svim mogućim klimatskim uslovima, pritom se uzgaja i u plastenicima, pa je dostupna u svako doba godine. Ono što je važno za baštovane – “obične smrtnike” jeste činjenica da se može saditi na sasvim malom prostoru, u vrtu, na terasi, u kući, i da će čak i u tom slučaju, ukoliko se redovno orezuje, davati prinos koji će bar jednom nedeljno omogućiti konzumiranje zdravog, osvežavajućeg priloga uz obrok.

Istorijat zelene salate

Blagodeti zdravih i ukusnih listova prvi su otkrili stari Egipćani, oko 3000 godina pre naše ere, ali su je u početku smatrali svetom biljkom koju su koristili u verskim obredima posvećenim plodnosti. Posle nekog vremena postala je sastavni deo jelovnika faraona, kasnije i običnog sveta koji ju je uzgajao u svojim okućnicama. Trebalo je da prođe čitav milenijum da ovo povrće dospe u Grčku, odakle je preneseno u Rim, gde je napravilo pravi bum. Stari Latini dali su joj ime lactuca (“mlečna”), zbog beličaste tečnosti koja curi iz presečenih listova; u zapisima Kolumele, “oca agronomije”, pominje se nekoliko sorti zelene salate uz savete za njihovo uzgajanje, dok je jedan deo posvećen lekovitosti ove biljke.

PROČITAJTE I… Šargarepa: Rumena, zdrava i lepa

Gajenje zelene salate

Ovo povrće može da se gaji cele godine, na otvorenom i u zatvorenom prostoru, ali treba pažljivo odabrati sortu predviđenu za određeni period. Prolećne vrste seju se od februara do marta, letnje od juna do jula, ozime (mogu podneti temperaturu i do -10) od septembra do oktobra. Ukoliko se sorta “promaši”, kvalitet listova znatno opada: prolećna salata posađena zimi neće formirati glavicu, dok zimska, posejana u leto ili proleće, brzo obrazuje cvetno stablo i praktično nije za jelo.

Za sejanje u hladnijem periodu najpogodnije su takozvane salate za rezanje – (endivija, puterica, cikorija), ali imajte na umu da je najniža temperatura na kojoj seme klija -2*C. Prve listove moći ćete da berete već u februaru.

PROČITAJTE I… Nahranite baštu

Salata dobro uspeva u rastresitom humusnom zemljištu koje dobro zadržava vlagu. Ne treba je saditi pregusto i preduboko, jer mora imati dovoljno svetla i vazduha, a tokom razvoja se mora češće zalivati, najbolje ujutro: količina vode zavisi od perioda u kojem se uzgaja, ali zemlja u svakom slučaju nikada ne sme da ostane suva. Korov se odstranjuje ručno jer salata “odbija” da raste na tlu u kojem ima herbicida.

Blagodeti zelene salate

Salata je bogata mineralima – kalijumom (jača imunitet i blagotvorno deluje na nerve, bubrege i srce), kalcijumom (deluje protivupalno i od izuzetne je važnosti za kosti, mišiće, nerve) i natrijumom zaduženim za regulaciju vode u organizmu, a sadrži veliku količinu vitamina A, B2, C i E. Laktukarijum, mlečni sok iz ‚‚srca” salate deluje kao blagi analgetik, smiruje nerve i otklanja nesanicu. Ulje koje se specijalnim postupkom dobija iz semena, ima široku primenu u arapskoj kuhinji, ali i u alternativnoj medicini i kozmetici.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 17, 2018 0 comment

Cveće

Agrumi: Dragi gosti s juga

written by Aleksandra Dudvarski

Uzgajanje limuna u saksiji kod nas odavno nije retkost, mnogi se čak mogu pohvaliti vrlo pristojnom “berbom”, ali šta je s ostalim vrstama citrusa? Možda je došlo vreme da u mali kućni voćnjak uvrstite i pomorandže, mandarine, grejpfrut, i, u poslednje vreme sve popularniju malu kinesku narandžu.

Gajenje citrusa

Iako njihovom postojbinom vlada topla, blaga klima, pa je sasvim normalno da u kontinentalnim regijama nemaju šta da traže, za mnoge radoznale baštovane bio je “adrenalinski izazov” uzgojiti citrus u krajevima gde se živa na termometru ponekad spušta i na – 20*C. Naravno, nije dolazilo u obzir da se limun, koji je bio prvi na meti, sadi u bašti, ali uzgajanje u saksiji pokazalo se kao pun pogodak.

PROČITAJTE I… Sunockret: Neodoljivi patuljak

Zaista, veliki broj uzgajivača sobnih agruma može se pohvaliti “bogatim rodom”, ali se takođe suočavaju s problemima koji neminovno prate ovaj poduhvat. Iako su zimi manje-više zaštićene od mraza i vetra, sa svim ostalim nedaćama ove biljke se bore na svoj način a onaj koji ih uzgaja mora da ih prati i da im olakša muke prilagođavanja i preživljavanja. Za uzvrat, dobija se pravi limun, čija se kora bez straha od štetnih herbicida može narendati u testo za kolače, ponekad se može popiti i organska limunada, ali tu je pre svega zadovoljstvo zbog uspešne misije.Zaista nema razloga da ne pokušate: to ne mora da bude sada već tako “običan” limun – posadite narandžu, mandarinu, grejpfrut, uzgajaju se na isti način a zadržali su draž novog…

Nega citrusa

Agrumima je potrebno mnogo svetlosti: u njihovom prirodnom staništu sunce ih obasjava 12 sati dnevno, što im se u našem podneblju ne može priuštiti, ali pet sati minimum je ispod kojeg ne ide. Dobra vest je to da se, ako želite da vaši citrusi bolje rađaju, deficit može nadoknaditi jakim veštačkim osvetljenjem. Relativna vlažnost vazduha takođe je važan faktor u razvoju citrusa i trebalo bi da iznosi oko 40%, što je teško ostvariti, naročito zimi, zbog čega biljke pate.

Osim ovlaživačima, posudama s vodom koje ćete okačiti na radijatore, vlažnost možete povećati i ako u podlošku saksije sipate šljunak ili ekspandiranu glinu. Agrume treba zalivati mekom vodom sobne temperature, ali vrlo oprezno, jer višak tečnosti može uzrokovati truljenje korena. Sipajte vodu tek kada se površina supstrata u saksiji prosuši, ali nikada nemojte dozvoliti da bude potpuno suva.

PROČITAJTE I… Divlja ruža: Moćna od glave do pete

Sađenje citrusa

Ovoj vrsti biljaka prija zemljište umerene pH vrednosti (od 5 do 8), a najbolje je da se sadi u mešavinu podjednakih delova peska, treseta i izmrvljene kore drveta, uz dodatak perlita i sloj šljunka na dnu saksije radi bolje drenaže. Đubrenje je obavezno, jer su biljci za formiranje zelenih listova i plodova neophodni hranljivi sastojci, koji joj se mogu obezbediti tečnim ili đubrivom s dugotrajnim dejstvom.

Kada ih posle zimovanja u stanu iznosite napolje, nipošto ne smete da “šokirate” citruse stavljanjem na direktno sunce, jer im je potrebno vremena da se naviknu na iznenadno obilje svetlosti, i zato postavite saksiju u polusenku.

Kupiti sadnicu ili posejati?

Ukoliko ste nabavili sadnice, ne zaboravite da ih posadite na što svetlijem mestu. Drvca agruma mogu se razmnožiti reznicama, pod uslovom, naravno, da imate odakle da ih uzmete. XSeme se relativno lako prima, ali biljka sporo raste i rađa tek nakon mnogo godina, mada ovaj postupak ima svoje prednosti – uživanje u klijanju semena i formiranju mladih listića koji se probijaju kroz zemljuX. Citruse je najbolje posejati u februaru ili martu, kada počinje da se povećava količina dnevne svetlosti, i a vazduh postaje topliji.

PROČITAJTE I… Sve što treba da znate o biljci ljutić

Vreme bi trebalo da bude vedro, kako bi klice što pre pronašle put do površine zemlje. Ako limun gajite u zatvorenom, moraćete malo “podstaknuti” oprašivanje cvetova četkicom, kojom ćete zahvatiti polen i nežno ga prenositi od cveta do cveta.

Citrusi i štetočine

Agrume najčešće napadaju bela mušica i crveni pauk, koji vrebaju svaku slabost biljke nastalu usled nedostatka hranljivih materija (azota), preteranog zalivanja, loše drenaže… Stoga je neophodno da redovno pregledate lišće, naročito s naličja, kako biste na vreme uočili problem i reagovali na pravi način. Ukoliko su se štetočine namnožile, ne preostaje vam drugo nego da posegnete za insekticidima, mada iskusni baštovani u poslednje vreme preporučuju primenu nim ulja.

Više saveta potražite u magazonu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 17, 2018 0 comment

Cveće

Sve što treba da znate o biljci ljutić

written by Aleksandra Dudvarski

Hibridi ove skromne biljčice trenutno su veliki hit među uzgajivačima cveća. Pravo je vreme da proverite zbog čega je neugledni poljski cvet zlaćanih latica postao zvezda evropskih bašta i terasa: posadite ga sada da bi vas već krajem zime radovao laticama u najčarobnijem spektru boja.

Biljka ljutić

Poznajemo ga kao skromni poljski cvetak sjajnih žutih ili belih latica, gotovo korov, a botanički naziv Ranunculus (mala žaba) koji upućuje na vlažan ambijent u kojem uspeva, razlog je više da o ljutiću ne razmišljamo kao o ukrasu bašte. Međutim, iskusnim vrtlarima nije promakao njegov potencijal i u poslednjih nekoliko godina malo-malo pa se na tržištu pojavi njegov hibrid. I to kakav!

Stabljike novih ljutića dostižu dužinu od 40 centimetara, što ih preporučuje i za bukete, latice im nisu jednostruke (to bi bilo sasvim očekivano jer su potomci neuglednog livadskog korova), već dvostruke i višestruke, dok je spektar boja toliko je širok da se nijanse ne daju pobrojati. Osim njegovih prirodnih – žute i bele – tu su svi tonovi roze, crvene i narandžaste boje i svih ostalih, osim plave.

Pročitajte i… Divlja ruža: Moćna od glave do pete

Cveta dugo, u vazi ostaje svež i dve nedelje , pritom je veoma otporan na bolesti i parazite. Ima li ova biljka bar neku manu? Ako se uzgaja u vrtu, usled viška vode oko njegog krtolastog korena (ukoliko je teren neprotočan pa zadržava vlagu) može doći do truljenja, što se ne može desiti ako se ljutić sadi u saksiju. Dakle, definitivno nema razloga da ga ne posadite: učinite to sada da bi vas već pred kraj zime radovao svojim predivnim raznobojnim laticama.

Kako se gaji ljutić?

Krtole hibridnih ljutića možete nabaviti u svakom bolje snabdevenom rasadniku. Pre nego što ih posadite, uronite ih u vodu sobne temperature i ostavite da tako prenoće: na taj nači ubrzaćete izbijanje mladica. Položite korenje u zemlju na 4-5 cm dubine, na razmaku od 10-15 cm, obilno ga zalijte i ostavite posudu na prohladnom mestu zaštićenom od mraza. Pred kraj zime vaši ljutići će dovoljno porasti i formirati pupoljke – slobodno ih iznesite na terasu ili presadite u baštu, ali ih za svaki slučaj zaštitite malčom ili netkanim platnom. Uskoro će se vaš vrt ili balkon osuti prelepim cvetovima koji će vam ulepšavati još uvek tmurne dane. Ako želite da dekorišete baštu još ranije, posadite Ranunculus ficariju, ljutić koji bez problema opstaje na niskim temperaturama i cveta čak i pod snegom. Kada se jednom prilagodi prostoru, ima tendenciju da se nezadrživo širi pa će vaš travnjak u martu biti potpuno prekriven njegovim žutim cvetićima.

Pročitajte i… Ove biljke ne morate zalivati

Ljutić spada u retke biljke kojima ne smeta direktno sunce, štaviše, da bi cvetao, morate da mu obezbedite najmanje četiri sata sunčeve svetlosti dnevno. Tlo u koje sadite biljku trebalo bi da bude bogato i dobro drenirano: ljutiću najviše prija mešavina supstrata za cvetnice i zemlje iz bašte ili povrtnjaka, u koju ćete dodati malo rečnog peska da bi teren bio rastresitiji i s boljim protokom vode. Đubrenje je veoma važno, naročito ako se ljutić uzgaja u saksiji i zato u vodu za zalivanje na svake dve nedelje obavezno dodajte prihranu: tokom prve faze rasta neka preovladava azot, a onda možete preći na standardno đubrivo za cvetnice (bogato kalijumom) koje će obezbediti bogati dugotarjan cvat.

Cvetovi izbijaju u velikom broju na centralnoj stabljici a prečnik im varira od 5 do 15 cm. Ima ih svih boja, a naročito su zanimljive kombinacije toplih nijansi sa zelenim laticama u sredini; mogu da budu dupli, poludupli, višestruki, ukratko – ni nalik biljci od koje potiču.

Više saveta potražite u magazonu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 16, 2018 0 comment

Cveće

Divlja ruža: Moćna od glave do pete

written by Aleksandra Dudvarski

U ovom periodu crvene bobice dostižu punu zrelost i zato ne oklevajte – pođite u šetnju šumom i naberite korpu šipka. Možete od njega skuvati džem i napraviti čaj ili ga pak posejati, da biste dobili veličanstven žbun koji se u proleće osipa prelepim mirisnim cvetovima. Uz to, svi delovi ove neverovatne biljke su lekoviti – i ukusni.

Botaničari tvrde da tri najlepša varijeteta ruža koja postoje na svetu (Centifolia-mirišljavka, bela ruža i rosa damascena-bugarska) potiču od divlje ruže, koja se često naziva i majkom svih ruža. U drevnoj medicini važila je za lek bez premca i koristila se u terapiji gotovo svih bolesti i tegoba, a i danas, pogotovo kada su njena svojstva i naučno potvrđena, ima široku primenu u farmaciji i fitoterapiji. Ruža je veoma stara biljka: utvrđeno je da njeni okamenjeni ostaci, ponađeni na nekoliko lokaliteta u Aziji i Severnoj Americi, potiču iz perioda ranog tercijara koji datira od pre šezdeset miliona godina.

Zanimljivo je da ovaj lepi cvet uspeva i uzgaja se gotovo isključivo na severnoj Zemljinoj hemisferi, čiji su narodi tokom milenijuma učinili mnogo na njegovoj transformaciji pa danas postoji na hiljade varijeteta. No, majka svih ruža, zadržala je svoju autentičnost i uprkos ogromnoj “konkurenciji” cenjena je isto koliko i u drevna vremena.

Pročitajte i… Sve što niste znali o božuru

Zanimljivosti o šipku

Predivni cvet u Egiptu je bio simbol ljubavi: u Tutankamonovoj grobnici pronađeno je mnoštvo buketa ruža koje je tu pre više od 30 vekova ostavila njegova mlada udovica kao simbol odanosti voljenom gospodaru. Čuveni persijski vladar Darije završavao je svaki svoj pohod svetkovinom na kojoj su se služile najbolje đakonije, među njima i poslastica napravljena od ruža i meda, koju je moćni kralj rado konzumirao verujući da mu daje snagu. Ruža se u Starom Rimu smatrala odličnim afrodizijakom, pa se krevet mladenaca obavezno posipao njenim laticama, dok je Turci i danas nazivaju An-ghul – “cvet Venere”. I savremeni svet klanja se divljoj lepotici čiju je lekovitost dokazalo mnoštvo istraživanja. Njeni zdravi, jedri plodovi beru se upravo u jesen: možete od njih napraviti džem i sok, osušiti ih za lek, a bilo bi dobro i da posadite seme kako biste godinama uživali u lepoti ovog blagoslovenog žbuna.

Kako je nastala “majka svih ruža”?

Rosa canina ili divlja ruža pripada familiji Rosacee i rasprostranjena je u Evropi, zapadnoj Aziji, Africi i Americi.
Raste i kod nas, a može se naći po listopadnim i četinarskim šumama, pored puteva, uz reke. To je razgranati, drvenasti žbun koji naraste do tri metra, sa uspravnom stabljikom iz koje izbija mnoštvo savijenih bočnih grana, a Xceo drvenasti deo biljke, delimično i listovi, prekriveni su gustim, oštrim, zakrivljenim i veoma tvrdim trnjemX. Listovi se sastoje od pet do sedam ovalnih i nazubljenih listića, dok cvet, čiji se pupoljci otvaraju od maja do juna, ima pet mirisnih latica čija boja varira od bele do tamnoružičaste. Plod karakterističnog, ovalnog oblika, sa ostacima prašnika i tučka na dnu, kao i kod svih rodova ruža, naziva se šipak, a sazreva u septembru i oktobru i opstaje sve do početka zime. XReč je, zapravo, o lažnom plodu koji se sastoji od mesnatog, jarkocrvenog ili narandžastog dela i sadrži pravi plod (pogrešno se naziva seme ili koštice) tamnožute boje i ovalnog oblikaX. Unutar ovih malih plodova formira se pravo seme.

Pročitajte i… Kalahonija: Kraljica skromnosti

Više saveta potražite u magazonu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 16, 2018 0 comment

Cveće

Sve što niste znali o božuru

written by Aleksandra Dudvarski

Pravo je vreme da posadite mladicu ove žbunaste biljke koja će vas, bilo da je uzgajate u bašti ili u saksiji, već sledeće godine obradovati krupnim, mirisnim cvetovima, a nastaviće da cveta narednih petnaest godina.

Zanimljivosti o cvetu božur

Ova biljka raskošne lepote i mirisnih cvetova predivan je ukras bašte, a poreklom je iz Kine, gde se najpre uzgajao u carskim vrtovima. Mada je jedna od najstarijih gajenih cvetnica, božur (Paeonia officinalis) u Evropu je dospeo pre samo dvesta godina, i tek poslednjih decenija uživa zasluženu popularnost. Pripada trajnicama, što znači da će vas od momenta kada ga posadite očaravati svojom lepotom bar narednih 15 godina.

PROČITAJTE I… Lala: cvet oko kojeg se vrteo svet

Cvet mu je krupan, jednostavan ili pun, prečnika koji ponekad prelazi 15 centimetara, s laticama koje mogu biti bele, roza, žute, pink, crvene i purpurne boje, dok je plod u obliku meška s krupnim semenkama. U zavisnosti od vrste, cveta od sredine maja do polovine juna, što traje oko mesec dana, a prelepe krunice, koje su, inače, omiljeno rezano cveće, dugo ostaju sveže u vodi.

Vrste božura

Zeljasti božur ima zelene izdanke koji na jesen venu i u proleće ponovo niču iz korena, a naraste do metra. Žbunasta – drvenasta vrsta dostiže visinu i do metar i po, a s dolaskom hladnijih dana suši joj se lišće, koje opada kao kod svake listopadne biljke. Na tržištu se svake godine pojavi na desetine novih hibrida, bilo da je reč o zeljastim ili drvenastim božurima.

Kako se sadi božur?

Najpovoljnije vreme za sadnju u vrtu jeste rano proleće ili od sredine septembra do oktobra, dok se u saksiije mladice u mogu saditi tokom cele godine. Drvenasti božur se polaže u jame duboke oko 50 cm, široke do 70 cm, na čije dno se stavlja drenažni sloj debljine 20 cm, a zatim se nabacuje kvalitetan humus, na koji se sipa đubrivo, pa se ponovo stavlja zemlja. Za drvenaste božure karakteristično je to da od sadnje do cvetanja prođe nekoliko godina, za razliku od zeljastog, koji cveta već naredne sezone, pod uslovom da se ne posadi previše duboko, jer u tom slučaju uopšte neće formirati pupoljke.

PROČITAJTE I… SUNCOKRET – neodoljivi patuljci

Kako se razmnožava božur?

Božur može da se razmnoži iz semena koje, međutim, sporo klija, pa je potrebno dve do tri godine da se dobije biljka koja će procvetati tek pet godina nakon setve. Stoga se ovakav način stvaranja mladice retko primenjuje. Zeljasti božur razmnožava se deobom bokora, svake četvrte godine, početkom proleća ili u ranu jesen nakon što listovi uvenu.

Prvo treba pažljivo skinuti zemlju, pa isprati bokor i podeliti ga oštrim nožem vodeći računa o tome da svaki deo ima po tri vršna pupoljka. Podeljeno korenje sadi se na rastojanju od najmanje metar. Drvenasti božuri razmnožavaju se reznicama (kad biljka precveta) ili kalemljenjem (u avgustu). Božur ne zahteva nikakvu posebnu negu: ako se posadi na prikladno mesto, iz godine u godinu, imaće sve krupniji i bujniji cvat.

Više saveta potražite u magazonu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 13, 2018 0 comment

Bašta&Terasa Cveće Travnjak&Vrt

Ove biljke ne morate zalivati!

written by Aleksandra Dudvarski

… osim ponekad, ako padavine izostanu duže vreme. Da, da, postoje i takve! Uz to, raskošno cvetaju imaju vrlo dekorativno lišće i predivan su ukras u bašti i na terasi. Upoznajemo vas s najlepšim vrstama, među kojima je mnogo onih koje su izuzetno lekovite.

Poslednjih godina svedoci smo pogubnih posledica globalnog zagrevanja – ekstremnih meteoroloških (ne)prilika i smenjivanja razornih oluja s dugim periodima suše koja u mnogim delovima sveta stvara ozbiljne probleme u snabdevanju vodom, koji će kao što se predviđa, biti sve veći.

Kod nas, bar za sada, nije alarmantna situacija, ali zalivanje biljaka u vrtu obaveza je koja ne sme da se propusti, a neki od nas jednostavno nemaju vremena, ponekad ni volje da se pozabave svojim zelenim ljubimcima. A svi volimo da imamo bujan vrt s lepim, rascvetanim rastinjem… Verovali ili ne, to je sasvim moguće čak i ako svoju zelenu oazu gotovo ostavite bez vode. Poenta je u sadnji biljaka koje bez problema opstaju na suši a dobra vest je to da takvog rastinja ima dosta i da je reč o vrlo atraktivnim vrstama koje će lepo izgledati i na terasi (mada im mala količina zemlje u koju su posađene svakako ne ide u prilog).

Pročitajte i… Travnjak iz snova: Bez košenja molim!

No, pre nego što vam ih predstavimo, jednu stvar treba raščistiti: ove biljke otporne su na sušu ali to ne znači da im voda nije potrebna. Mnogima od njih dovolje su padavine, ali ima i onih koje, ukoliko kiša izostane u dužem periodu, moraju da se zaliju. I još nešto, veliki broj ovih otpornih vrsta veoma je lekovit i često ulazi u sastav fitoterapijskih preparata.

Biljke koje ne moraju da se zalivaju

UKRASNA HAJDUČKA TRAVA (ACHILLEA FILIPENDULINA)
Drvenasta biljka koja dostiže visinu do dva metra, idealna je za mesta u bašti i na terasi, koja su veći deo dana izložena suncu. U leto produkuje cvetove grupisane u kompaktne kišobrančiće široke od 10-15 cm koji su izvorno žute boje, ali postoje i hibridi vrlo raznovrsnog kolorita.
KOREJSKA NANA (AGASTACHE)
Višegodišnja biljka koja formira guste snopove poludrvenastih stabljika, veoma razgranate i visoke od 50-70 cm, ima rizomski koren zahvaljujući kojem se brzo širi. Cvetovi koji se pojavljuju od leta sve do jeseni raspoređeni su u cvasti u obliku klipa a mogu biti plave, roze, bele ili narandžaste boje.

Pročitajte i… Celozija – plamičak u vrtu

VIRAK (ALCHEMILLA VULGARIS)
Ova višegodišnja zeljasta biljka mu narodu se naziva i vrkuta. Naraste do 50 centimeta i odavno je poznata po lekovitosti svojih listova. Cvetovi, grupisani u grozdove na vrhovima stabljika, mogu biti žuti ili zelenkasti i javljaju se početkom proleća sve do polovine leta.
DIVLJI (CRNI) PELIN (ARTEMISIA VULGARIS)
Aromatična, višegodišnja biljka naraste preko metra a zbog brojnih lekovitih svojstava koristi se u fitoterapiji još od antičkih vremena. U julu i avgustu produkuje mnoštvo beličastih cvetova sakupljenih u klipove. Veoma joj prija izloženost direktnom suncu.
VITEŠKA TRAVA (CALAMAGROSTIS SPP.)
Vrsta ukrasne trave čija visina ponekad premašuje 150 centimetara. Njeni zlatnobež cvetovi, koji se formiraju početkom leta, uzdižu se ponekad i čitav metar iznad listova . Izgledaju vrlo dekorativno i kao rezano i sušeno cveće.

NEVEN (CALENDULA SPP.)
Dekorativna jednogodišnja biljka karakterističnih zlatnožutih ili narandžastih cvetova počinje da otvara pupoljke početkom leta i nastavlja da cveta sve do prvih mrazeva. Uzgaja se širom Evrope, a njene latice vrlo su cenjene u fitoterapiji,
MAMUZICA (CENTRANTHUS RUBER)
Ovo je višegodišnja biljka koja se uzgaja kao jednogodišnja. Formira bujne grmove visine do 90 cm sa zelenosivkastim listovima. Crveni ili beli cvetovi u obliku polusferičnih zvezda pojavljuju se od kasnog proleća do početka jeseni.

Više saveta potražite u magazonu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

April 13, 2018 0 comment

Bašta&Terasa Cveće

Lala: cvet oko kojeg se vrteo svet

written by Aleksandra Dudvarski

U 18. veku lukovica tulipana vredela je pravo bogatstvo, pa nije ni čudo što se ta biljka često nalazila u središtu skandala i intriga, bivajući čak i povod za teška kriminalna dela. Slavni dani pominju se još samo u legendama, a lala, lepša nego ikada, danas krasi bašte običnih smrtnika

Istorijat lala

Kad se spomene lala, prva asocijacija je Holandija, mada ta zemlja, ako govorimo o poreklu, ima veze sa ovim cvetom koliko i druge evropske države, no, dobar trgovački njuh doneo joj je “tapiju” na tulipane, koji joj vekovima donose veliki prihod.

Biljka prelepih, raznobojnih cvetova uzgajala se milenijumima pre Hrista u Kini i Maloj Aziji, ali pominje se u spisima tek od 12. stoleća, kada počinje njena ekspanzija u Turskoj, da bi tri veka kasnije, u vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog, na vrhuncu Osmanlijskog carstva, postala simbol bogatstva i prestiža.

Ubrzo potom, lala je dospela u Evropu, gde je stekla toliku popularnost da su se lukovice plaćale suvim zlatom, što su mudri Holanđani dobro iskoristili: uvoz korenja tulipana doneo im je ogromno bogatstvo, zahvaljujući kojem su izgradili najveću trgovačku flotu na svetu. Međutim, kao i svaki unosan posao, kupoprodaja lala bila je povezana s priličnim rizikom, pa se zbog basnoslovno vrednih lukovica neretko gubila glava!

Pročitajte i… produžite vek rezanom cveću

Vrste lala

Zbog mnoštva oblika i varijeteta, kao i neverovatnog bogatstva boja, ovaj lepotica iz porodice ljiljana omiljena je među ljubiteljima i uzgajivačima cveća. Zahvaljujući masovnoj hibridizaciji, danas postoji preko 3.000 sorti, s malim i velikim cvetovima, jednostavnim i punim, dvostrukim i višestrukim, u obliku ljiljana, božura, papagaja, dvobojnih i jednobojnih, u svim nijansama bele, žute, narandžaste, ružičaste, crvene, bordo, plave, ljubičaste, crne… U zavisnosti od vrste, cveta od ranog proleća do leta, mada ima varijeteta čije latice krase vrt i terasu do pozne jeseni.

April 12, 2018 0 comment

Bašta&Terasa

Bazen u domu: Čarobno plavetnilo u vašem vrtu

written by Aleksandra Dudvarski

Izgradnja bazena za većinu nas predstavlja nedostižan san, ali takav luksuz košta manje nego što očekujete a nudi brojne prednosti. Možda je došao trenutak da razmislite o tome.

U ovim teškim vremenima investiranje u bazen od pedesetak kvadrata deluje kao nepotreban luksuz, ali kada stavite na papir sve troškove – o prednostima da ne govorimo – možda ćete ipak odlučiti da obogatite svoj vrt tirkiznim draguljem koji će vam poboljšati kvalitet života, i porodičnog i ličnog.

Bazen u dvorištu može se povezati s brojnim pozitivnim efektima – od zabave i relaksacije, preko koristi za zdravlje, do znatnog podizanja cene nekretnine. Uz to, ako govorimo o uštedi, možda narednih nekoliko godina nećete poželeti da putujete na letovanje, jer ćete se najbolje osećati odmarajući se uz svoje malo more.

Ovo je pravo vreme da počnete da maštate i da svoj san pretočite u javu: treba da izaberete poziciju, oblik, da izvadite sve dozvole, da od konstruktora dobijete sve potrebne informacije. Za dve do tri nedelje imaćete svoj bazen, a sa njim i potpunu promenu okruženja i načina života. Moći ćete da uživate u njemu odmah, poklanjajući svojoj porodici i sebi mnogo lepih trenutaka, sporta, razonode, ali i opuštanja.

Ako vam problem predstavlja porez, ne morate da strepite: bazen u dvorištu ne podiže visinu taksi, a ako ikada budete prodavali kuću, cena vaše nekretnine biće bar 50% viša, a njena vrednost tri-četiri puta veća od onoga što ste uložili u izgradnju vodene površine.

Osnovni tipovi bazena

Možete da birate između potpuno ili delimično ugrađenih bazena i onih koji se instaliraju na površini zemlje: sve zavisi od nagiba terena i težine iskopavanja. Ako vam je plac na nagibu, montirajte poluugrađeni bazen sa širokim delom za sunčanje oko njega – otkrićete tada da je deo dvorišta koji nije bio dovoljno iskorišćen odjednom postao centar svih događanja.

Što se tiče ukopanih bazena, mogu se napraviti praktično u svim mogućim oblicima; da biste imali bolju predstavu o tome, uzmite crevo za zalivanje bašte i raširite ga po terenu u željenom obliku. Tako ćete lakše zamisliti kako bi sve to moglo da izgleda u prostoru i koje bi vam dimenzije najviše odgovarale.

Koji oblik bazena izabrati?

Možete se odlučiti za pravilan oblik ili osmisliti nesimetričnu formu. Moderne građevinske tehnike ostavljaju mašti na volju i oblik ne utiče mnogo na cenu. Prilikom ocrtavanja idealnog bazena, uvek uzmite u obzir dimenzije kade i dela oko nje koji će biti popločan – jedini limit vam je veličina vašeg dvorišta.

Vrste konstrukcije bazena

Postoje mnoge građevinske tehnike pomoću kojih se pravi kada bazena: klasičan armirani beton kojem prethodi iskopavanje, potom postavljanje šalunga i izlivanje cementa, najteži je sistem za izradu – međutim, ukoliko se dobro izvede, obezbeđuje praktično neuništiv bazen, skoro večan, koji možete prekriti kako želite: PVC-om, pločicama, mozaikom, ili ga samo prelakirati.

Međutim, postoje i sistemi sa već izrađenim, salivenim šalungom za bazene, koje se oblikuju po željenoj formi, nakon čega sledi izlivanje cementa. Ovaj sistem obezbeđuje znatnu uštedu materijala i vremena iako finalna konstrukcija zahteva naknadnu hidroizolaciju PVC-om.

Postoje i bazeni od ojačanih metalnih panela čija je prednost niska cena, a koji se montiraju za nekoliko dana; sigurni su i pouzdani, ali ih treba prekriti PVC-om i u tom slučaju mogu trajati nekoliko decenija. Moderni sistemi izgradnje panela omogućuju da se dobije bilo koji oblik kade, pa prema tome i izabere način čišćenja i filtracije – skimer sistem ili onaj prelivni.

April 12, 2018 0 comment

Cveće

Produžite život rezanom cveću

written by Aleksandra Dudvarski

Lep buket cveća unosi radost i oplemenjuje životni prostor, ali nažalost, traje kratko. Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da vam cvetni aranžman u vazi potraje što duže

Uvek se oduševimo i raznežimo kada nam neko pokloni cveće, u znak, pažnje ljubavi, poštovanja, a neretko ga i sami kupimo (ili uzberemo) u želji da oplemenimo životni postor. Vazu obično stavljamo na sto, mada će buket delovati efektno u bilo kom delu stana i na gotovo svakom komadu nameštaja, a utisak se pojačava ako ima više cvetnih aranžmana jer to celom okruženju daje notu glamura.

No, rezano cveće, nažalost, ne traje dugo a koliko će ostati sveže zavisi od vrste: ima onog koje danima deluje kao da je tek uzbrano, ali i cvetova koji se za kratko vreme pretvaraju u jadne ostatke nekadašnje lepote. Isto tako, važno je i kako je sečeno, a dosta utiču i sobna i temperatura vode u vazi.

Savete koje smo do sada primenjivali s ciljem da nam cveće u vazi potraje, znaju već i ptice na grani: u vodu se stavljaju šećer, aspirin, varikina… Vreme je da upoznate neke nove trikaove, isto tako proverene i efikasne, ali ne zaboravite da vam ništa od toga neće uspetia ko se ne pridržavate osnovnog pravila – da svakodnevno menjate vodu.

Kako da cveće duže ostane sveže

Prvo što neizostavno treba učiniti jeste odstranjivanje listova pri dnu stabljike, onih koji bi ostali u dodiru sa vodom i brzo istrulili. Nema potrebe da ih sečete: samo ih otkinite držeći pravac odozgo prema dole.

Ako treba, potkratite stabljike, ali učinite to držeći ih pod česmom ili u posudi s vodom. Na taj način sprečićete da mehurići vazduha zapuše kapilare i spreče prodor vode u dršku cveta. Zasecite donji deo stabljike dijagonalno (1-2 cm na svakom cvetu) da bi površina kojom se apsorbuje voda bila što veća.

Ukoliko cvetna drška, kao što je to, recimo, slučaj s dalijom, sadrži lateks, držite je nekoliko trenutaka pod mlazom tekuće vode, da ova materija nakon što se stvrdne, ne bi zapušila stabljika. Krajeve cvetnih drških koje su šuplje, kao što je to slučaj sa suncokretom, stabljike cvetova koje su šuplje, poput onih od suncokreta, dalije, bulke, agapantusa, kosmosa, cinije, amarilisa, topinambura treba malo oprljiti na ringli.

Rezano cveće se nikada ne stavlja blizu izvora toplote, direktno na sunce ili u blizini svetiljki koje emituju toplotu. Naprotiv, ono treba da uživa u normalnom, slobodnom protoku vazduha.
Stručnjaci savetuju da se rezano cveće preko noći drži napolju. Stavite ga, dakle, na balkon ili na rub prozora (ne i zimi) da bi „punim plućima“ udisalo noćni vazduh.

April 11, 2018 0 comment

Vegetarian

Maslačak: Blagorodni korov

written by Aleksandra Dudvarski

Verujemo da vas izluđuje i sama pomisao na ovu biljku koja narušava lepotu travnjaka i bezobzirno “napada” leje s cvećem i povrćem. Ali, pre nego što iščupate poslednji struk, dobro razmislite – maslačak je pravi božji dar!

Na prvi pogled, naročito kad nije u cvatu, maslačak deluje vrlo neugledno i u većini vrtova nije dobrodošao stanovnik. Ova zeljasta biljka toliko je rasprostranjena da se smatra korovom i nemilosrdno se odstranjuje iz svakog kultivisanog prostora. No, njegov botanički naziv Taraxacum officinale upućuje na činjenicu da maslačak ima blagotvorna, lekovita svojstva, što se odnosi na bukvalno svaki deo ove neverovatne biljke, veoma cenjene još u antičko doba. Biolozi i fitoretapeuti vrlo dobro znaju koliko vredi i smatraju ga pravim remek-delom majke prirode!

To je tipična biljka umerene klime, koja zajedno s belom radom, asterom i suncokretom pripada velikoj familiji Asteracea. Raste do 2.000 metara nadmorske visine, najčešće po zapuštenim livadama i uz puteve, a jedino što joj je potrebno jeste otvoren prostor, po mogućnosti izložen suncu. Ne zahteva čak ni posebno zemljište i cveta “sve u šesnaest” od ranog proleća do kasne jeseni.

Pored toga što je veoma značajan u apikulturi (snabdeva pčele polenom i nektarom), maslačak se veoma uspešno koristi i u kuhinji (svež ili termički obrađen), a vekovima je cenjen u narodnoj medicini – toliko da se lečenje koja uključuje upotrebu njegovog lista ili korena naziva „taraksakum terapija“.

Masalač kao hrana

U ishrani se koristi cela biljka, a koren, ukoliko se sakuplja u jesen, sadrži najveću količinu aktivnih materija koje stimulišu funkciju jetre, bubrega i žuči, zbog čega se njegova upotreba savetuje u slučaju oboljenja ovih organa. Listovi poseduju više beta-karotena od šargarepe i veoma su korisni za dobar vid. Maslačak je bogat vitaminima (A, B, C i D), gorkim jedinjenjima (taraksicin) i mineralnim solima, koji tonifikuju telo, pospešuju varenje, detoksikuju telo, stimulišu pražnjenje creva, a imaju i antiupalna svojstva.

Visok sadržaj flavonoida i kalijuma pospešuje eliminaciju viška vode iz organizma pa se konzumiranje ove biljke preporučuje osobama koje pate od visokog krvnog pritiska, nagomilavanja tečnosti i celulita. Skorija istraživanja pokazala su da maslačak jača odbrambeni sistem i podstiče imunološki odgovor limfnog sistema. Međutim, treba imati u vidu da se korišćenje ove biljke ne preporučuje u slučaju gastritisa i čira.

Sirup od maslačka

Blistavi, žuti cvetovi maslačka izuzetno su bogati polenom i nektarom, pa su pravi magnet za pčele. Od njih se pravi ukusan gusti sirup (neki ga zovu “med” jer ima sličnu konzistenciju), koji je odličan dodatak sirevima i voćnim salatama. Priprema se tako što se u 4 dl vode stavi 200 g šećera i 100 g latica maslačka (samo latice ne ceo cvet) i kuva 40 minuta. Procedite i ostavite da se ohladi, a potom ponovo stavite na vatru i kuvajte 20-40 minuta da biste dobili adekvatnu gustinu (uzmite u obzir da će se sirup zgusnuti i tokom hlađenja).

Sirće od maslačka

Sirće od cvetova maslačka odličan je začin za salate i bareno povrće, dok je, razređeno vodom, izvanredan napitak za tonifikaciju i revitalizaciju. Priprema se tako što se cvetovi maslačka potope u jabukovo sirće i ostave da odstoje četiri nedelje. Potom se tečnost procedi i čuva na tamnom i prohladnom mestu.

Salata od listova maslačka

Od mladih, gorkastih listova maslačka, posebno onih koji izbijaju u rano proleće, može se napraviti izuzetno ukusna salata čije je konzumiranje odličan način da se aktiviraju funkcije jetre i, shodno tome, organizam očisti od toksina. Evo jednostavnog recepta za ovaj svojevrsni eliksir zdravlja: pomešajte 400 g listova maslačka, 3 kuvana jajeta, četiri izdrobljena jezgra oraha, 4 kašike limunovog soka, 2 kašike senfa i dodajte po ukusu so i maslinovo ulje.

S obzirom na to da sadrži velike količine kalijuma, čaj od listova i cvetova maslačka može se koristiti kao sredstvo za stimulisanje cvetanja svih vrtnih i balkonskih biljaka. U litar vrele vode sipajte po tri pune šake listova i cvetova pa sklonite s vatre i ostavite da se ohladi. Procedite tečnost i dodajte po 2 dl vode za zalivanje.

April 11, 2018 0 comment