Author

Aleksandra Dudvarski

Noćurak: Čudo iz Južne Amerike

Zbog vrlo atraktivnih cvetova čiji je kolorit dugo bio zagonetka za botaničare i baštovane, ovaj jednogodišnji žbunić čest je stanovnik naših vrtova. Iako je lekovit, ne treba ga mešati sa žutim noćurkom, s kojim deli samo ime i poreklo.

Istorijat noćurka

Mirabilis Jalapa je pravi Južnoamerikanac: potiče iz peruanskih Anda, ime je dobio po gradu u Meksiku gde je njegov koren bio na velikoj ceni kao lek, a latinska reč mirabilis opisuje ga kao čudo – što je čest lajtmotiv latino sapunica. Englezi ga nazivaju “cvet posle četiri”, pošto su mu se Xlatice otvaraju tek kad sunce počne da se spušta ka zapadu i ostaju raširene tokom noći, da bi se ujutro ponovo skupile.

Ova grmolika biljka u Evropu je dospela polovinom 16. veka i danas se uzgaja širom sveta, mada se često može sresti i kao samonikla pošto joj seme ima izuzetno visoku klijavost. Kod nas je poznata kao ukrasni noćurak, ali se često meša sa mnogo lekovitijim, ali isto tako lepim žutim noćurkom, s kojim deli samo ime i poreklo. U našim krajevima smatra se jednogodišnjom biljkom i omiljen je ukras u dvorištima i baštama, pre svega zbog obilnog cvata i živahnog kolorita latica koje su neretko prošarane ili su (na istoj biljci!) različitih boja. Uzgaja se vrlo lako, čak i u saksiji, a ako se poštuju neka osnovna pravila, godinama će krasiti vrt i terasu.

Kako se gaji noćurak

Grm ukrasnog noćurka ponekad dostiže visinu do metra, a ako mu se obezbedi sunčana pozicija (podnosi i polusenku, ali u tom slučaju izbacuje manje pupoljaka) i dosta vode, cvetaće obilno od jula do prvih mrazeva. Nakon što mu latice otpadnu, počinju da se formiraju krupne semenke, koje sazrevanjem poprimaju tamnu boju i imaju vrlo visoku klijavost. Kada ih sakupite, uvijte ih u papir i početkom marta posejte u čašice, a iznikle mladice presadite aprilu na otvoreno, u vrt ili saksiju na terasi. Peruanski noćurak razvija krupan gomolj koji se se u jesen može izvaditi, odložiti na suvo i prohladno mesto i ponovo posaditi u proleće.

PROČITAJTE I… Gardenija- I miris i ukras

Cvetovi ukrasnog noćurka zaista su priča za sebe: vrlo su mirisni i privlače noćne insekte koji ih oprašuju, a tom prilikom dešava se fenomen zbog kojeg je ova biljka privukla veliku pažnju naučnika. Biljka, naime cveta u pet osnovnih boja – beloj, žutoj, svetloroza, tamnoružičastoj i crvenoj, a tokom oplodnje dolazi do ukrštanja nijansi pa se stvaraju potomci sa šatiranim laticama koje mogu biti različitih boja (na istom cvetu), a često se dešava da se na jednoj biljci pojavljuju cvetovi različitog kolorita.

Noćurak i zdravlje

Preparati od korena peruanskog noćurka od davnina se u tradicionalnoj medicini južnoameričkih domorodaca koriste za lečenje brojnih bolesti. Smatraju se odličnim sredstvom protiv virusnih upala – herpesa, gripa, hepatitisa i respiratornih viroza, ali i bakterijskih infekcija i gljivičnih oboljenja (naročito kandidijaze). Primenjuju se, takođe, i u lečenju probavnih smetnji, stomačnih grčeva, crevnih parazita i opstipacije, ali i za brže zarastanje rana i opekotina, te za ublažavanje tegoba izazvanih ubodima insekata. Latice peruanskog noćurka su jestive i koriste se kao boja za hranu (kolači i želei), dok se od listova pravi varivo.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

May 15, 2018 0 comment

Cveće

Male štetočine: Kako odbraniti biljke

written by Aleksandra Dudvarski

Zbog parazita koji nemilosrdno uništavaju biljke, sav vaš trud oko nege i uzgajanja može pasti u vodu. Ne dozvolite da se to desi: redovno im pregledajte listove kako biste reagovali na vreme, a potrudite se i oko prevencije.

Biljne vaši i biljke

Vegetativno buđenje biljaka obavezno prati povećana aktivnost brojnih parazita koji s proleća, kad otopli, napadaju nežne mlade izdanke ubrzano se razmnožavajući. Među onima koje je najlakše uočiti svakako su biljne vaši, mali zelenkasti ili rozikasti insekti koji se grupišu u velike kolonije na obodima mlađih stabljika. Iako ih nije teško otkriti, dešava se da prođu potpuno neopaženo jer se zahvaljujući neutralnoj zelenoj boji bukvalno stapaju s okruženjem.

Pritom se neverovatno brzo razmnožavaju i za kratko vreme potpuno prekrivaju listove stabljike i cvetove. Dobra vest je to da se mogu potpuno suzbiti i da, čak i ako ih ima u velikom broju, biljka može da se spase. Protiv njih se može delovati preventivno, ili ako su se već pojavile, primenom odgovarajućih preparata namenjenih uništavanju biljnih vaši. Otkrivamo vam nekoliko najboljih metoda pomoću kojih ćete se najlakše izboriti s ovim malim napastima.

PROČITAJTE I… Korov- napast na travnjak

Isto kao što je čovek s jačim imunitetom manje podložan bolestima, tako su ipravilno negovane, zdrave biljke, otpornije na najezdu štetočina. To ne znači da neće biti napadnute, ali će se svakako lakše suprotstaviti parazitima. Pojava sićušnih napasnika signal je da se mora nešto preduzeti, ne samo kada je reč o njihovom suzbijanju već i u vezi sa jačanjem otpornosti biljke.

Korisna biljka protiv biljnih vaški

Ljuta papričica odbija biljne vaši. Ukoliko su ovi paraziti napali biljke na terasi, posadite ovo povrće pored njih (ili u njihovom podnožju) i paraziti će se povući.

Hemijski insekticidi

Upotreba preparata protiv biljnih vaši (aficida) zahteva veliki oprez: izbegavajte njihovo direktno udisanje i držite ih dalje od dece i kućnih ljubimaca. Ako se već poseže za hemijom, bolje je primeniti sistemske insekticide kao preventivu. Dovoljno je staviti u zemlju jednu tabletu preparata da bi biljka bila zaštićena mesecima.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

May 15, 2018 0 comment

Cveće

Kalateja: Hirovita latino zvezda

written by Aleksandra Dudvarski

Uzgajanje ove biljke nije nimalo jednostavno: ako se ne udovolji svakoj njenoj potrebi, odmah počinje da propada. Ali, ukoliko se potrudite da savladate osnovna pravila, dobićete raskošan sobni cvet na koji ćete biti vrlo ponosni.

Veliki broj biljaka koje uzgajamo u svojim domovima potiče iz tropskih prašuma Srednje i Južne Amerike, među njima je i najpopularnije sobno rastinje poput monstere, paprati i difenbahije, a ovoj grupi pripada i kalateja, zajedno sa svojom bliskom rođakom marantom. Džungla je pravi prirodni rasadnik sobnog bilja, kojem je majka priroda podarila atraktivno lišće, nekima i spektakularne cvetove, kako bi im olakšala opstanak u vreloj sredini zasićenoj vlagom. Botaničari i baštovani-eksperti prepoznali su njihov potencijal, pa su hibridizacijom stvorili bezbroj novih sorti koje su se manje ili više prilagodile i danas krase milione domova širom sveta.

PROČITAJTE I… Amarilis veličanstveni

To se desilo i s kalatejom, koja je svojim listovima sa zanimljivim šarama odavno stekla naklonost ljubitelja i uzgajivača sobnog cveća, no, treba imati na umu da njeno održavanje nije tako jednostavno kao što je to slučaj sa monsterom ili papratima. Ova biljka ima zahteve koji su vrlo specifični i ako se ne poštuju, ona će jednostavno “odlučiti” da ugine. Međutim, ukoliko joj udovoljite, dobićete izuzetno dekorativan detalj u svom domu, na koji ćete biti zaista ponosni.

Gajenje kalateje

Kalateji prija vlaga, zbog čega zemlja u kojoj se uzgaja nikada ne sme biti suva; ukoliko to potraje, makar i nakratko, listovi će početi da se uvijaju, opustiće se i na njihovim rubovima pojaviće se ružne smeđe mrlje, dok će oni pri dnu sasvim požuteti. S druge strane, ukoliko se zaliva više nego što joj godi, koren kalateje će istruliti i biljka će propasti. Kako, dakle, udovoljiti ovoj pomalo razmaženoj lepotici? Za početak, treba odrediti ritam dodavanja vode (obavezno odstajale, kišnice ili destilovane, sobne temperature): leti svaki dan, zimi dva puta nedeljno uz obavezno svakodnevno orošavanje listova. Da bi se biljci obezbedilo dovoljno vlage i izbeglo direktno zalivanje od kojeg može stradati koren, korisno je saksiju držati na podlozi s mokrim šljunkom ili na prevrnutom podmetaču uronjenom u tanjir s vodom (tako da se ne pokvasi dno).

Pošto joj se koren razvija bliže površini, kalanteja dobro uspeva u plitkim saksijama, u kojima će, kad se razbokori, delovati vrlo privlačno. Mora se presađivati svake godine (najbolje u proleće), jer brzo crpi hranljive materije iz zemlje.

Jedina kalateja koja nema prošarano lišće jeste vrsta pod nazivom crocata, čiji su tamnozeleni listovi savršena podloga za čarobne cvetove jarke narandžaste boje. Pupoljci se pojavljuju početkom leta a kada se otvore, to je zaista pravi praznik za oči. U prirodnom okruženju cvetaju sve vrste kalanteja, ali u sobnim uslovima, osim crocate, retko koja formira pupoljke. Ako se to i desi, lepota cveta ne dolazi do izražaja zbog upadljivih listova.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

May 15, 2018 0 comment

Cveće

Amarilis veličanstveni

written by Aleksandra Dudvarski

Iako na prvi pogled deluje komplikovano, uzgajanje ove biljke zaista nije teško. Potrebno je samo dobro upoznati ponosnog latino lepotana i striktno poštovati njegov životni ritam.

Amarilis (sunovrat) pripada rodu hipeastruma, gde spada oko 800 vrsta lukovičastih biljaka, koje su na naš kontinent dospele početkom prošlog veka iz tropske i suptropske Južne Amerike. Od njih je stvoreno preko 60 hibrida, koje se, kao i većina biljaka s vrelog podneblja, uglavnom gaje kao sobno cveće. Amarilis (koji se može saditi i u vrtu, ali se gomolj pred zimu mora uneti u zatvoreno) sigurno je jedan od najpopularnijih. Ova biljka dugih, sjajnih tamnozelenih listova, ima neobično lepe, velike cvetove, crvene, krem, bele ili dvobojne (prugaste), koji se formiraju na vrhu čvrste cvetne stabljike duge od 60 do 80 cm. Lukovica amarilisa je okrugla, krupna i sočna, a njena vegetacija smenjuje se s obaveznim periodima mirovanja. Cvetanje amarilisa zavisi od toga kada se počinje s forsiranjem gomolja, koji se najčešće aktivira pojavom prvih pupoljaka u periodu od januara do maja.

PROČITAJTE I… Pelceri- Ušteda i zadovoljstvo

KADA I KAKO SE SADI LUKOVICA

Potrebno je obezbediti saksiju, dovoljno veliku da lukovica bude udaljena od njenih zidova bar 2 cm. Na dno stavite šljunak, nakon čega se sipa propusna zemlja (najbolje mešavina humusa i perlita). Amarilis zasadite tako da polovina lukovice bude pokrivena supstratom i odmah ga zalijte s malo vode, potom osložite saksiju na tamno mesto kako bi počeo da se razvija koren, i držite je tu oko nedelju dana (nemojte je zalivati!). Posle toga, premestite je na svetlo, toplije mesto (oko 20°C), a izdanke, koji su u međuvremenu izrasli, zalivajte intenzivnije, najpre svaki drugi dan, a onda sve češće. Da biste isforsirali brži rast cvetne drške, najbolje je da lukovicu prekrijete papirnim fišekom koji se skida čim stabljika dostigne visinu 20-25 cm.

Kada biljka procveta, potrebno joj je više vode i tada se mora zalivati svaki dan, dok je prihranu za cvetnice neophodno dodavati jednom do dvaput sedmično. Da bi cvet duže trajao, mora se svakodnevno orošavati. Posle precvetavanja, listove treba održavati svežim, što se postiže umerenim zalivanjem, a cilj je da lukovica nakupi rezerve hrane za naredno cvetanje. Od sredine avgusta, dodavanje vode postepeno se smanjuje, da bi se u septembru potpuno obustavilo. Kada listovi sasvim požute, neophodno ih je odseći na 7 cm iznad gomolja, koji se ostavlja na tamnom, prohladnom mestu da miruje osam nedelja. U decembru se skida gornji sloj zemlje, dodaje se 2-3 cm svežeg supstrata, obilno zaliva i dalje neguje do cvetanja.

Razmnožite ga iz semena

Seme amarilisa razvija se u čaurama (u jednoj se može naći od 20 do 60 zrnaca), koje pucaju kada sazru. Brzo gubi klijavost i zbog toga ga treba što pre posejati: sipajte supstrat u saksiju, dobro je sabijte i zalijte, a zatim stavite seme amarilisa i prekrije ga tankim slojem zemlje (ukoliko se sadi na većoj dubini, nicanje je otežano). Održavajte podlogu vlažnom, ali pazite da se seme pri zalivanju ne izbaci na površinu. Najbolje je da koristite prskalicu da biste vodu fino raspršili i napravili vlažni film, koji će se potom preneti na donje slojeve zemlje. Nakon dvadesetak dana, niču mlade biljčice.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

May 14, 2018 0 comment

Bašta&Terasa

Krunica: Čarobni ples zelenih kuglica

written by Aleksandra Dudvarski

Zbog interesantnih listova koji izgledom podsećaju na grašak, kao i dugačke, puzajuće stabljike, ova biljka uživa veliku popularnost među uzgajivačima sobnog cveća. Izgleda zaista neverovatno posađena u viseću saksiju a odlično se kombinuje sa drugim sobnim rastinjem.

Iza komplikovanog latinskog naziva Senecio rowleyanus H.Jacobsen, krije se vrlo zanimljiva sukulentna trajnica – senecija, kod nas poznata i kao krunica ili perlice. Njeno prirodno stanište je jugozapadna Afrika, gde raste između kamenja, u senci drugih biljaka koje joj pružaju zaštitu od prejakog sunca. Vrlo je omiljena među ljubiteljima i uzgajivačima sobnog cveća, što ne čudi jer u visećim saksijama izgleda zaista neverovatno. Odlično se kombinuje s drugim sobnim rastinjem, deluje vrlo dekorativno i u visokim, uzanim posudama, a pritom ne zahteva preteranu negu. Uz sve to, cvet ove biljke nije retkost kao kod drugih sobnih sukulenata: iako se, kao i drugi predstavnici njene vrste, teško prilagodila životu van prirodnog staništa, krunica će vas svake godine obradovati finim, duguljastim cvetovima.

Krunica: Opasnosti po zdravlje

Treba znati da je sok iz listova krunice otrovan i da biljku treba držati podalje od dece i kućnih ljubimaca (velika je zabluda da oni instinktivno osećaju takvu vrstu opasnosti!). Ukoliko listovi senecije dospeju u organizam, izazivaju mučninu, povraćanje i dijareju, dok sok u dodiru s kožom može uzrokovati probleme u vidu iritacije i osipa. kada je reč o kućnim ljubimcima, simptomi trovanja krunicom manifestuju se obilnim lučenjem pljuvačke, povraćanjem i malaksalošću.

Iz plitkog korena senecije razvija se tanka, dugačka, puzajuća stabljika koja naraste od 60-90 cm i sva je obrasla okruglim listovima nalik grašku, s prorezima koji im omogućavaju da upijaju svetlost. Beli dvopolni cvetovi prečnika oko centimetra, imaju brojne prašnike žutih antera i duguljastih ljubičastih prašničkih niti koje vire iz latica poput čuperka. Vrlo su prijatnog mirisa koji podseća na cimet. Da biste podstakli cvetanje, tokom zime maksimalno smanjite zalivanje i držite biljku u prostoriji gde temperatura ne prelazi 15*C. Ukoliko se budete pridržavali ovog pravila, vaša krunica će svake godine u rano leto izbaciti obilje ljupkih cvetića.

Kako se gaji krunica

Krunica je izuzetno skromna biljka, kojoj nije neophodno redovno zalivanje: čak i tokom najvrelijih dana, zemlju treba vlažiti tek kada se zemlja dobro zasuši. Sadi se u supstrat za kaktuse, a na dno saksije obavezno staviti sloj peska i kamenčića radi drenaže. U fazi rasta potrebna joj je topla sredina, između 21 i 27°C, dok je zimi bolje držati je na hladnijem mestu, ali vodite računa o tome da joj neće prijati temperatura ispod 10*C, ali će na mrazu uginuti. Pošto u prirodi raste u senci, obezbedite joj mesto zaštićeno od direktnog sunca, ali prozračno i svetlo.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

May 14, 2018 0 comment

Povrtnjak

Mirođija: Miris domaćinske bašte

written by Aleksandra Dudvarski

Godinama neopravdano zapostavljen, začin naših baka vraća se na velika vrata. Osim glavnog aduta – neprevaziđene arome, ima niz drugih prednosti koje su sada i naučno dokazane. Stoga odvojte za ovu biljku kutak u bašti ili je posejte u saksiju, uzgaja se lako, a korist je višestruka.

U kuhinjama naših baka, mirođija je, uz peršun, bila glavni začin, bez nje se nije mogla zamisliti prava domaća kuhinja. Poslednjih decenija, domaćice su pomalo zanemarile ovaj mirisni dodatak jelima dajući prednost “trendi” začinima poput origana i bosiljka, ali mirođija se u skorije vreme vraća na velika vrata.

Možda su razlog tome najnoviji dokazi o njenoj lekovitosti, za koju se, doduše, znalo i pre nekoliko hiljada godina, i to u svim civilizacijama – od indijske i persijske (sa čije teritorije i potiče), preko grčke i rimske, do egipatske i arapske. No, sada je terapijsko delovanje mirođije i naučno verifikovano, mada to ne mora biti glavni razlog njene “renesanse”: verovatnije je da su savremene kuvarice došle do zaključka da je ova biljka u nekim jelima jednostavno nezamenljiva. Bilo kako bilo, mirođija ponovo caruje povrtnjacima, seje se i u saksije, a u oba slučaja uspeva više nego dobro. Posejte je u bašti između ostalih kultura (odličan je insekticid), ili je uzgajajte u saksijama na pozoru, imaćete uvek svež, mirisan začin, ali i pravi domaći lek – “za ne daj bože”.

Kada se seje mirođija

Ova zeljasta jednogodišnja biljka seje se od sredine marta do maja, ali i leti, od polovine jula do avgusta. Zemlju je pre toga potrebno dobro prekopati i usitniti, nakon čega se na dubinu od centimetar-dva polaže prstohvat semenki, s tim da bi razmak između sadnih jama trebalo da bude oko 35 cm, a između redova od 15-25 cm. XKada je reč o sadnji u saksije, sve zavisi od njihove veličine, mada bi u načelu trebalo pratiti uputstva koja se odnose na lejuX. Mirođija nije zahtevna u pogledu temperature, za klijanje potrebno oko 5°C i ukoliko se zadovolji ovaj uslov, seme će proklijati za 10 do 15 dana. Stabljika se formira za 40 do 50 dana, dostižući punu visinu od 30-100 cm, a ubrzo nakon toga mirođija cveta, što se, ukoliko je posejana u aprilu, dešava tokom jula i avgusta, dok u septembru sazrevaju plodovi.

PROČITAJTE I… Uzgajajte moćni sremuš

Iako uspeva i na terenu koji nije bogat hranljivim materijama, tlo na kojem se seje mirođija mora biti rastresito, neutralno i ne previše vlažno. Pre setve dodajte u zemlju osušenog stajskog đubriva, međutim, zbog kratkog perioda vegetacije, mora se izbegavati veštačka mineralna prihrana. Nije osetljiva na nedostatak vode osim u vreme klijanja i nicanja, ali to ne važi za mirođiju koja se seje u leto koja se mora redovno zalivati.

Mami korisne, a odbija štetne insekte

Cvetovi mirođije bogati su polenom i nektarom zbog čega privlače veliki broj korisnih insekata, među njima i onih koji se hrane nametnicima na biljkama – vašima, paucima i ostalim štetočinama, koji se, inače, Xmogu suzbiti i eteričnim uljem ove biljke.X Kada je reč o korovu, treba znati da Xne postoji herbicid koji je registrovan za suzbijanje neželjenog rastinja oko mirođijeX, pa se leja u koju je posađena mora pleviti ručno.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

May 14, 2018 0 comment

Bašta&Terasa

Ruža: Malo traži mnogo pruža

written by Aleksandra Dudvarski

Nema nikakvog razloga da ne posadite bar jedan žbun ove biljke, u vrtu ili na terasi, a neke sorte dobro uspevaju i u stanu. Zahtevi su joj više nego skromni: potrebno joj je redovno zalivanje, povremeno đubrenje, pravilno orezivanje i – ništa više.

Gajenje ruža

U gotovo svim kulturama postoji žensko ime Ruža, a razlog za to svakako je želja da devojčica koja ga nosi bude prekrasna baš kao ovaj cvet, koji se odvajkada smatra simbolom lepote. No, to nije jedina asocijacija na ovu biljku, koja se uvek povezuje s prolećem, kada počinje da otvara svoje baršunaste pupoljke, ne prestajući da nas raduje svojim cvatom sve do prvih hladnih dana. Ona je neprikosnovena kraljica vrta, ali ako se ustručavate da je uzgajate jer ste ubeđeni da je to komplikovano – u velikoj ste zabludi.

Ruža je neverovatno otporna biljka, koja bez problema podnosi najveću hladnoću u letnju žegu, pritom zahteva vrlo malo pažnje i nege da bi zablistala u punom sjaju – redovno zalivanje, povremeno đubrenje i pravilno orezivanje, što zahteva minimum vremena i truda. Zato nema nikakvog razloga da ne posadite bar jedan žbun ove skromna biljke: možete je uzgajati u vrtu, na terasi (gde uspeva fenomenalno!), a neke sorte sjajno se drže čak i u stanu. Sve što joj budete pružili vratiće vam stostruko, a mi vam otkrivamo na šta treba obratiti posebnu pažnju…

Zemljište za ruže

Ruži prija rastresito, plodno zemljište, bogato organskim supstancama, ali ako želite bujan cvat, moraćete je prihranjivati, u čemu, međutim, ne treba preterivati, jer se može izazvati suprotan efekat. Prilikom sadnje u zemlju se dodaje organsko đubrivo (stajnjak) i mineralna prihrana, što će biti dovoljno za narednih godinu dana. U slučaju da je zemljište posno, u maju, kada započne cvetanje, trebalo bi oko biljke posuti malo azota (pazite da ne dođe u kontakt s bokorom jer ga može oštetiti), a u julu isprskati lišće preparatom koji sadrži NPK i biljne hormone, te dodati u zemlju malo kalijuma.

PROČITAJTE I… Divlja ruža- moćna od glave do pete

Da bi bila bujnija i rakošnija, ružu treba podrezivati dva puta godišnje, ali i redovno odsecati cvetnu dršku kad latice počnu da opadaju: Xnapravite kosi rez centimetar iznad trećeg lista, da bi se iz njegovog pazuha ubrzo razvila stabljičica koja će dati novi cvetX. U februaru joj treba odseći sve izbojke na dužinu od desetak centimetara, ali Xvodite računa o tome da ostavite najmanje tri pupoljka iz kojih će u proleće izbiti nove graneX. U jesen, odmah nakon prvih mrazeva, obično u novembru, seku se povijene i oštećene grane, a ostatak se ostavlja da prezimi.

Ruža je biljka s dubokim korenom i dobro podnosi nedostatak vode, ali da bi raskošno cvetala, neophodno joj je redovno zalivanje. Zemlja oko korena trebalo bi da bude uvek vlažna, ne samo na površini već i u dubini, pa je bolje zalivati je ređe ali obilnije. Postavite crevo u podnožje biljke kako se ne bi kvasili listovi i cvetovi jer se tako povećava rizik od gljivičnih oboljenja i izbegavajte zalivanje po jakom suncu.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

May 11, 2018 0 comment

Bašta&Terasa Travnjak&Vrt

Podmladite cvetne prolećne žbunove

written by Aleksandra Dudvarski

Ukrasni grmovi koji cvetaju krajem zime i u rano proleće, istinski su praznik za oči: nakon sivih, tmurnih meseci čini se da nema ničeg lepšeg od velikih žutih “pufni” ranog jasmina i forzicije, ružičastog “oblaka” japanske dunje ili belog, mirisnog “klupka” merale.

Da sve bude još lepše, na granama su samo cvetovi, koji izbijaju pre lišća, pa prizor deluje gotovo nestvarno. Cvat ovih biljaka ne traje dugo, ali opstaje taman toliko da se lakše podnese čekanje na divotu koju nam donosi odmaklo proleće. One se tada pretvaraju u “sasvim obične” zelene žbunove, ali ne možemo zaboraviti radost i zadovoljstvo koje nam tako nesebično daruju. Zato im povremeno treba pokloniti dužnu pažnju, a najmanje što možemo učiniti za ove skromne biljke jeste orezivanje, koje će ih osvežiti, pomladiti i podstaknuti da sledeće godine ponovo daju sve od sebe. Evo nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći da pravilno podrežete svoje raskošne zelene lepotice.

APIKALNI I BOČNI PUPOLJAK

Biljke imaju glavni pupoljak koji se stručno naziva apikalni, koji dobija veći deo limfe i proizvodi listove i cvetove, ali postoje i pomoćni pupoljci, raspoređeni bočno na stabljici, koji imaju ulogu “rezerve”. Oni su, laički rečeno, „plan B“ biljke: ukoliko ostane bez vršnog dela grane, a samim tim i bez apikalnog pupoljka, njegova “zamena” odmah preuzima glavnu ulogu. Sečenje i orezivanje žbunova koristi se ovim jednostavnim principom hijerarhije, da bi im se rast usmerio u određenom pravcu, a pritom biljka ojačala je i podmladila, zamenjujući stare grane novim izdancima.

PROČITAJTE I… Živa ograda nikad lepša

JAPANSKA DUNJA

Ovaj divni žbun u proleće cveta raskošnim, vrlo efektnim svetlonarandžastim, crvenim, roze ili belim cvetovima, iz kojih se razvijaju jestivi plodovi nalik maloj dunji, koji su jestivi i beru se nakon prvih mrazeva. Naraste do dva metra, a grane su mu obrasle trnjem pa je veoma pogodan za živu ogradu. Japanskoj dunji, generalno, nije neophodno orezivanje, ali ako želite da je podmladite kako bi bila još bujnija i raskošnija, činite to postepeno tako što ćete joj jedne sezone odseći trećinu vegetacije i ponoviti postupak u naredne dve godine. Odsecite, dakle, trećinu grana (sa čitave bijke, a ne samo sa spoljnog dela) na 30 centimetara od tla. Za tri godine dobićete potpuno novu biljku.

RANI (ZIMSKI) JASMIN

Čim malo uminu zimske hladnoće, ovaj atraktivni grm visine do 100 cm, osipa se vodopadom ljupkih zlatnožutih cvetića, koji potpuno prekrivaju njegove dugačke savitljive grane. Izgleda zaista veličanstveno, ali ako, shodno nazivu biljke, očekujete i da miriše, možda ćete se malo razočarati jer je ovo jedina vrsta iz porodice jasmina koja nema mirisne cvetove. Kada se cvetanje završi, pojavljuju se listovi koji formiraju lepu masu svetlozelene boje i traju do novembra. Da bi se biljka podmladila i pripremila za naredno, raskošniej cvetanje, potrebno je odseći stare grane i skratiti one mlade, tek procvetale. Obilnije prihranjivanja đubrenje azotom ojačaće ovog lepotana i podstaći bujnije grananje.

MERALA

Naraste do pet metara, a prečnik koji zahvataju njene grane neretko je veći od visine. Nakon spektakularnog rascvetavanja u rano proleće, mnogobrojni beli zvezdasti cvetići vrlo brzo gube latice, a nakon toga se formiraju svetlozeleni, elipsasti listovi. To je najbolje vreme da se merala oslobodi “viška” u vidu oštećenih i suvih grana, dok ostale ne treba dirati jer će cvetove zameniti ukusni, slatki plodovi.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

May 11, 2018 0 comment

Bašta&Terasa

KOROV: Napast na travnjak

written by Aleksandra Dudvarski

Borba s biljkama koje nemilosrdno napadaju zelenu površinu u čiju negu ulažemo mnogo truda, sastoji se pre svega u upoznavanju njihovog životnog ritma i sprečavanju klijanja i cvetanja. Otkrivamo vam šta treba da činite…

Na dobro negovanoj zelenoj površini ne bi trebalo da bude drugih biljaka osim onih koje smo zasadili, ali koliko god se trudili, to deluje kao nemoguća misija. Možda nam je s proleća pomalo i žao da uklanjamo maslačak i belu radu kada rasprostru svoje živahne cvetove po travnjaku. No, posle nekog vremena postaje jasno da ove omiljene, čak i lekovite biljke, kada se rašire, zajedno s drugim korovom pretvaraju lepu zelenu oazu u neurednu, divlju livadu, oduzimajući od pitomih vlati trave hranljive materije i bukvalno okupirajući svaki kutak travnjaka.

Kako se rešiti korova?

Šta nam je, dakle, činiti? Iskusni baštovani tvrde da se rešenje problema, bar delimično, krije se u staroj izreci “upoznaj neprijatelja da bi ga lakše pobedio”, što znači da ih možemo suzbiti samo ako poznajemo njihov životni ritam, pre svega period klijanja i cvetanja. Ako sprečimo ove faze u razvoju korova, postoje velike šanse da nam travnjak izgleda “kao sa razglednice”.

Deluju na korovske biljke širokih listova koje ga apsorbuju upravo preko lišća. Prskanje se može obaviti pomoću leđne prskalice (postoje i električne, veoma praktične), ali preparat se najpre mora razblažiti vodom u skladu sa uputstvom proizvođača, nakon čega se ujednačeno raspoređuje po travnjaku. Dobro bi bilo da se koristi raspršivač koji će maksimalno otvoriti mlaznjak- tako će se izbeći kvašenje travnjaka, koji se ne kosi narednih pet dana, što će omogućiti poprskanim biljkama da upiju proizvod. Selektivni herbicidi potpuno su bezopasni za travu.

PROČITAJTE I… Travnjak u punom sjaju

Korovskih biljaka ima svuda, vrlo su prilagodljive i otporne, to je rastinje koje se očajnički bori (i uspeva) da zauzme svoje mesto pod suncem. Dele se u dve velike grupe – sa širokim lišćem i dva klicina listića koji umnogome olakšavaju klijanje, te sa uskim listovima i jednim klicinim listićem, koje nisu ništa manje agresivne.

Ove biljke se lako prepoznaju na travnjaku jer su morfološki drugačije od porodice trava od koje se sastoji zelena površina. U njih spadaju maslačak i bokvica kojima je zajedničko to što imaju upadljivo i bujno lišće.

Kako se izboriti sa korovom?

Veoma retko narastu iznad trave tako da čak i redovno košenje trave ne ometa njihov razvoj. S druge strane, Xmogu ručno da se čupaju iz korena ili tretiraju selektivnim herbicidima koji deluju isključivo preko lišćaX. Iako su vrlo uporni, nisu previše teški za kontrolisanje: njihovo seme klija najviše u proleće i jesen, pa ako se mlade biljke otkriju na vreme, mogu se kompletno ukloniti.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

May 11, 2018 0 comment

Bašta&Terasa

Odaberite prave saksije

written by Aleksandra Dudvarski

Presađivanje biljaka nije težak posao ali nekoliko jednostavnih trikova pomoći će da biljka ne pati i da krajnji rezultat bude upravo onakav kakav ste zamislili.

Želite da se vaši prozori, terasa i vrt kupaju u svežim bojama proleća i uveliko obilazite rasadnike u potrazi za cvetnicama koje će vam narednih meseci veseliti dušu i srce… Predstoji vam kupovina i presađivanje u novu saksiju, pritom i biljke koje već imate u domu vape za premeštanjem u komfornije posude. Iako to nije komplikovan posao, trebalo bi uzeti u obzir savete iskusnih uzgajivača u vezi sa dimenzijema saksije, drenažom i odgovarajućim supstratom jer to van svake sumnje garantuju savršen krajnji rezultat – zdrave i vitalne biljke.

PROČITAJTE I… Cvetna biljka na prozoru

Ne treba, naravno, zanemariti ni finansijski momenat: imajte u vidu da skupa posuda možda nije pravo rešenje za određene vrste, i da su potrebe biljaka uvek na prvom mestu. Estetski efekat uvek možete popraviti ako saksiju od materijala koji vam se ne čini atraktivnim stavite u posudu koja vam se dopada.

Izbor saksija: Plastika ili terakota

Saksija od terakote omogućava zemlji da diše i hladi se, pritom se i zagreva sporije, čime štiti biljku od preteranog zagrevanja i brzog sušenja. Plastična posuda bolje čuva vlažnost supstrata, ali se brže zagreva i zemlja je podložnija termičkim promenama. Osetljivije biljke, čijem korenju ne prijaju nagle promene temperature, bolje će rasti u saksijama od terakote, dok je ostale bolje držati u onim plastičnim.
I još nešto: ukoliko koristite posudu od terakote, dobro bi bilo potopiti je veče pre korišćenja. Terakota upija vodu i ako je prilikom sađenja suva, saksija će upiti iz zemlje deo vlage koji je neophodan biljci.

Ukoliko držite cveće na prozorskoj dasci, morate obezbediti saksije kako ne bi pale zbog težine biljke ili u slučaju jakog vetra. Najbolje bi bilo da postavite metalnu lajsnu koja će poslužiti kao ogradica, ili odgovarajući konstrukciju koja se može naći u garden centrima i postaviti se bez bušenja ili korišćenja specijalnog alata.

Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

May 10, 2018 0 comment