Iako na prvi pogled deluje komplikovano, uzgajanje ove biljke zaista nije teško. Potrebno je samo dobro upoznati ponosnog latino lepotana i striktno poštovati njegov životni ritam.
Amarilis (sunovrat) pripada rodu hipeastruma, gde spada oko 800 vrsta lukovičastih biljaka, koje su na naš kontinent dospele početkom prošlog veka iz tropske i suptropske Južne Amerike. Od njih je stvoreno preko 60 hibrida, koje se, kao i većina biljaka s vrelog podneblja, uglavnom gaje kao sobno cveće. Amarilis (koji se može saditi i u vrtu, ali se gomolj pred zimu mora uneti u zatvoreno) sigurno je jedan od najpopularnijih. Ova biljka dugih, sjajnih tamnozelenih listova, ima neobično lepe, velike cvetove, crvene, krem, bele ili dvobojne (prugaste), koji se formiraju na vrhu čvrste cvetne stabljike duge od 60 do 80 cm. Lukovica amarilisa je okrugla, krupna i sočna, a njena vegetacija smenjuje se s obaveznim periodima mirovanja. Cvetanje amarilisa zavisi od toga kada se počinje s forsiranjem gomolja, koji se najčešće aktivira pojavom prvih pupoljaka u periodu od januara do maja.
PROČITAJTE I… Pelceri- Ušteda i zadovoljstvo
KADA I KAKO SE SADI LUKOVICA
Potrebno je obezbediti saksiju, dovoljno veliku da lukovica bude udaljena od njenih zidova bar 2 cm. Na dno stavite šljunak, nakon čega se sipa propusna zemlja (najbolje mešavina humusa i perlita). Amarilis zasadite tako da polovina lukovice bude pokrivena supstratom i odmah ga zalijte s malo vode, potom osložite saksiju na tamno mesto kako bi počeo da se razvija koren, i držite je tu oko nedelju dana (nemojte je zalivati!). Posle toga, premestite je na svetlo, toplije mesto (oko 20°C), a izdanke, koji su u međuvremenu izrasli, zalivajte intenzivnije, najpre svaki drugi dan, a onda sve češće. Da biste isforsirali brži rast cvetne drške, najbolje je da lukovicu prekrijete papirnim fišekom koji se skida čim stabljika dostigne visinu 20-25 cm.
Kada biljka procveta, potrebno joj je više vode i tada se mora zalivati svaki dan, dok je prihranu za cvetnice neophodno dodavati jednom do dvaput sedmično. Da bi cvet duže trajao, mora se svakodnevno orošavati. Posle precvetavanja, listove treba održavati svežim, što se postiže umerenim zalivanjem, a cilj je da lukovica nakupi rezerve hrane za naredno cvetanje. Od sredine avgusta, dodavanje vode postepeno se smanjuje, da bi se u septembru potpuno obustavilo. Kada listovi sasvim požute, neophodno ih je odseći na 7 cm iznad gomolja, koji se ostavlja na tamnom, prohladnom mestu da miruje osam nedelja. U decembru se skida gornji sloj zemlje, dodaje se 2-3 cm svežeg supstrata, obilno zaliva i dalje neguje do cvetanja.
Razmnožite ga iz semena
Seme amarilisa razvija se u čaurama (u jednoj se može naći od 20 do 60 zrnaca), koje pucaju kada sazru. Brzo gubi klijavost i zbog toga ga treba što pre posejati: sipajte supstrat u saksiju, dobro je sabijte i zalijte, a zatim stavite seme amarilisa i prekrije ga tankim slojem zemlje (ukoliko se sadi na većoj dubini, nicanje je otežano). Održavajte podlogu vlažnom, ali pazite da se seme pri zalivanju ne izbaci na površinu. Najbolje je da koristite prskalicu da biste vodu fino raspršili i napravili vlažni film, koji će se potom preneti na donje slojeve zemlje. Nakon dvadesetak dana, niču mlade biljčice.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
