Glavni adut hoste svakako su široki, bujbi izbrazdani listovi, veoma bujni, čiji je kolorit prosto neverovatan: osim svetlijih i tamnijih nijansi zelene, postoje vrste sa šatiranim, zelenožutim ili krem, pa čak i plavim listovima.
Ova prekrasna, dugovečna trajnica iz porodice ljiljana poreklom je s Dalekog istoka, gde je hiljadama godina važila za jednu od najcenjenijih vrtnih kultura. U Evropu je dospela tek u 18. veku i vrlo brzo stekla je veliku popularnost među baštovanima i ljubiteljima cveća, toliku da je od tada do danas od oko sedamdeset vrsta stvoreno preko hiljadu sorti hoste, čiji uzgajivači u Engleskoj i Americi imaju svoja udruženja i izdaju čak i časopise posvećene ovoj biljci.
PROČITAJTE I… Filadendron- džungla u sobi
Neke vrste dostižu visinu preko metra, mada je većina mnogo “prizemnija” i naraste do 40 cm, ali hosta voli da se širi pa njen prečnik često prelazi 100 cm. Cvet joj je nalik ljiljanu, bledoružičast, beo ili plav, kod nekih sorti vrlo mirisan, a pojavljuje se tokom leta na visokoj stabljici koja izbija iz sredine grma. No, glavni adut hoste svakako su široki, ovalni, srcoliki ili duguljasti izbrazdani listovi, veoma bujni, čiji je kolorit prosto neverovatan: osim svetlijih i tamnijih nijansi zelene, postoje vrste sa šatiranim, zelenožutim ili krem, pa čak i plavim listovima.
Kako se gaji hosta
Trebalo bi imati na umu da je hosta biljka senke, no, uprkos tome, dobro bi bilo priuštiti joj malo jutarnjeg sunca, pogotovo sortama sa šarenim listovima. Međutim, ukoliko je izložena vrelim zracima, listovi će joj izbledeti i dobiti “opekotine”, što će joj umnogome narušiti izgled i učiniti je više ruglom nego ukrasom vrta. Slične posledice ima i izloženost vetru, koji je uz sunce najveći neprijatelj ove biljke i nepovratno joj oštećuje listove. Da sve bude gore, ni oni koji kasnije izrastaju neće izgledati lepo, pa se hosta mora saditi u zavetrini, ali na mestu sa dobrom cirkulacijom vazduha jer ne podnosi ni ustajalu atmosferu.
Hosta u saksiji
Ukoliko želite da ukrasite terasu ovom biljkom, ili planirate da osvežite ugao u dvorištu, nema razloga da to ne učinite jer hosta odlično uspeva u saksiji, ali joj je potrebno malo više nege. Ako nameravate da sadite krupnije sorte, nabavite veću posudu na čije ćete dno sipati sloj kamenčića radi drenaže. Potom naspite univerzalni supstrat, pa preko njega malo sporooslobađajućeg đubriva pomešanog sa zemljom, a onda položite biljku i zatrpajte joj koren supstratom. Pažljivo je zalijte i po površini rasporedite sloj šljunka da biste je zaštitili od puževa. Redovno zalivanje jedan je od osnovnih preduslova za opstanak biljke, ali vodite računa o tome da joj višak vode može uništiti koren.
PROČITAJTE I… Lepoto ime ti je klematis
Ova višegodišnja biljka u jesen gubi listove, ali u proleće ponovo izrasta i uskoro premašuje prošlogodišnje dimenzije. Iako obožava vodu, ne podnosi kvašenje lišća, koje tako gubi svoju lepu zelenu ili plavičastu boju, a ne prijaju joj ni velike oscilacije temperature (vreli dani, hladnije noći), pa joj koren treba zaštititi slojem malča, koji će zadržati toplotu ali i vlagu. Oko hoste bi, takođe, trebalo posuti sloj kamenčića kako bi se sprečila najezda puževa, njenih najvećih neprijatelja koji joj nemilosrdno uništavaju listove. Što se tiče prihrane, najbolje bi bilo da se povremeno isprska đubrivom za lisnate biljke koje deluje preko lisnih kapilara i znatno povećava bujnost.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
