Ovaj prelepi žbun do te mere ne podnosi društvo drugih biljaka da će, ukoliko se nađe u gužvi – jednostavno odbiti da raste i cveta!
U rod Magnolia spada preko stotinu vrsta listopadnog i zimzelenog drveća i žbunja poreklom iz Kine i sa Dalekog istoka, koje raste po šumama i pored reka od Himalaja, preko Severne Amerike, do tropskih oblasti Latinske Amerike. U Evropu je dospela pre 450 godina i ime je dobila po čuvenom francuskom botaničaru Pjeru Magnoliju koji ju je prvi otkrio i opisao. Drvce ili grm koje se može videti po našim parkovima i vrtovima uzgaja se širom sveta zbog krupnih, mirisnih cvetova raznih oblika i boja – bele, nežnožute, zelene, roza ili purpurne – koji se, u zavisnosti od vrste, pojavljuju od aprila pa sve do jula.
Ukoliko odlučite da uzgajate magnoliju, morate se pomiriti s važnom činjenicom: hirovita lepotica jednostavno ne podnosi društvo! Magnolija je veliki osobenjak i usamljenik, pa kopanje i sadnja drugog rastinja oko ove biljke nikako nisu preporučljivi.
PROČITAJTE I… Acidofile: Hirovite, ali vredne truda
Najbolje uspeva kada se posadi kao solitarna biljka – uz kuću (ali ne suviše blizu da korenje ne bi oštetilo temelje), ogradu ili na sredini travnjaka, gde će njena raskoš doći do punog izražaja. Crvenkasti plodovi koji se formiraju s jeseni grupisani su u konusne tvorevine nalik šišarkama i izgledaju vrlo privlačno, što daje dodatnu draž ovoj dekorativnoj biljci.
Kako se gaji magnolija
Treba joj obezbediti bogato, umereno vlažno i blago kiselo zemljište, i mesto na suncu ili u blagoj senci, zaštićeno od vetra na koji je naročito osetljiva. Ovaj lepi žbun mora se redovno snabdevati vodom, naročito nakon sadnje, ali pošto je acidofilna vrsta, neće mu prijati zalivanje vodom iz vodovoda (koja, kao što znamo, obiluje krečnjakom). Magnolije koje se sade kod nas otporne su na mraz, ali kada su zime izuzetno oštre, dešava se da na ranocvetajućim varijetetima stradaju pupoljci pa nije zgoreg zaštititi ih pokrovom od gusto tkanog platna.
Kada se sadi magnolija
Magnoliju je najbolje posaditi u proleće jer joj se koren lakše adaptira u tom periodu nego zimi, obavezno u plitku rupu jer se ova biljka zakorenjuje u površinskim delovima tla, što je dodatni razlog zbog kojeg ne treba “prčkati” po podnožju pošto se žile vrlo lako mogu oštetiti. Ukoliko se posadi preduboko, koren, koji se razvija horizontalno, počeće da zakržljava pa će biljka patiti, uz veliki rizik da propadne. Tek posađenu magnoliju treba zasuti malčom, a kada se razvije, poželjno je orezivanje, krajem zime ili u rano proleće, kada još miruje. Pošto se cvetovi pojavljuju i na starim i na novim granama, odstranjuju se samo suvi delovi i oni koji narušavaju izgled žbuna.
PROČITAJTE I… Lepoto, ime ti je klematis
Kako razmnožiti magnoliju
Razmnožavanje iz semena retko se primenjuje jer je novoj biljci u tom slučaju potrebno deset godina da bi procvetala. Vrtlari-entuzijasti seme sakupljaju čim počne da ispada iz opne i sade ga odmah jer vrlo brzo gubi klijavost.
Listopadne magnolije mogu se razmnožiti reznicama dužine desetak centimetara koje se uzimaju u leto, potom tretiraju hormonom koji pospešuje ožiljavanje (može i bez toga), zabadaju u pesak i pokrivaju teglom. Čim se formiraju korenčići, presađuju se u mešavinu baštenske zemlje, treseta i peska. Položenice su najbrži i najsigurniji način razmnožavanja: izabere se izbojak pored magnolije koji se zasipa mešavinom kvalitetne baštenske zemlje, treseta i peska, i redovno se zaliva. Narednog proleća, biljčica se, pod uslovom da je pustila korenje, odvaja od matične biljke i sadi na zasebno mesto.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
