Bilo da se uzgaja u vrtu, na terasi ili da se drži u vazi, ovaj predivni cvet jednako očarava ne samo opojnim mirisom već i nežnim bojama, čiji se spektar iz godine u godinu širi: od lepote novih hibrida bukvalno zastaje dah!
Istorijat cveta jorgovan
Ponosni smo na činjenicu da je ovaj predivni grm raskošnih mirisnih cvetova “naše gore list”: poreklom je s Balkana i iz Male Azije, a u narodu je postao naročito omiljen kada je u 13. veku kralj Uroš Prvi u čast dolaska svoje neveste, vizantijsko-ugarske princeze Jelene Anžujske, duž doline Ibra posadio na stotine sadnica čiji je miris očarao belosvetsku plemkinju.
Da li treba posebno napominjati da je mladi srpski vladar ovim romantičnim gestom osvojio srce buduće supruge i pre nego što se srela sa svojim mladoženjom? Dovoljno je da se u proleće nađete pored samo jednog žbuna jorgovana pa da shvatite kakav je veličanstven doživljaj šetati kilometrima dugom alejom ove prekrasne cvetnice. A tek kada je sva ta divota posvećena samo vama…
Gotovo četiri stoleća kasnije, jorgovan je počeo da osvaja svet, ali na svoj veliki pohod, uprkos predivnoj ljubavnoj legendi, nije krenuo iz Srbije, već iz osmanlijske Turske, odakle se proširio po Evropi, potom i po celom svetu.
Danas postoji oko 25 vrsta jorgovana od kojih je nastalo preko 1.000 hibrida, s mirisnim cvetovima u svim nijansama ljubičaste, plave, ružičaste, bele, crvene i žute boje, jednostrukim i duplim, koji se ne pojavljuju samo u aprilu i maju, već, kod nekih sorti, i tokom čitavog leta.
PROČITAJTE I… Otmeni šarm orhideje
Osim što je neponovljiv ukras u bašti, jorgovan je vrlo dekorativno rezano cveće, a uzgaja se i kao industrijska biljka, (čest je i vrlo cenjen sastojak kozmetičkih proizvoda), mada ne treba zanemariti ni njegovu primenu u narodnoj medicini. Ovaj višegodišnji grm sadi se u jesen ili u proleće, na osunčano mesto, iako će dobro uspevati i u polusenci, dok će u hladovini jednostavno odbiti da izbacuje pupoljkeX. U vlažnom, dobro dreniranom tlu iskopava se sadna jama dubine oko 40 cm, u koju se sipa kompost, nakon čega se polaže u zemlju, zatrpava i obilno zaliva. Vlažnost tla mora se održavati sve dok se biljka dobro ne ukoreni, a to podrazumeva redovno zalivanje tokom prve sezone, nakon čega će mu biti dovoljne padavine. Ipak, za vreme sušnih perioda nije naodmet bar jednom u dva-tri dana natopiti zemlju oko biljke.
Gajenje jorgovana
Jorgovan vrlo brzo raste i za kratko vreme dostiže punu visinu od tri do pet metara, zbog čega je idealan za formiranje žive ograde. Da bi bujno cvetao, neophodno ga je svake godine prihraniti đubrivom na bazi fosfora, koje će pospešiti stvaranje pupoljaka. Nakon sezone cvetanja preporučuje se orezivanje trećine starih grana (ne više, jer na mladima svetovi izbijaju posle nekoliko godina!), kako bi se obezbedilo dovoljno svetlosti unutrašnjim delovima krošnje, ali i sprečilo truljenje koje može nastati usled nedostatka vazduha. Poželjno je, takođe, redovno uklanjati izdanke koji izbijaju u podnožju jer nepotrebno crpe energiju, a pred zimu zaštititi biljku od mraza slojem malča.
Razmnožavanje jorgovana
Jorgovan se može razmnožiti semenom, ali taj postupak se ređe primenjuje jer je potrebno dosta vremena da se biljka razvije i procveta. Novi primerak se mnogo jednostavnije i brže dobija iz reznica koje se sade od marta do juna, kada se najlakše zakorenjuju. Odsecite vršnu grančicu dužine 20-25 cm, sa pet-šest listova i premažite rez hormonom koji ubrzava stvaranje korenskih žilica (može se naći u svakoj poljoprivrednoj apoteci).
PROČITAJTE I… Gardenija… I miris i ukras
Napunite saksiju mešavinom humusa i obične baštenske zemlje pa zabodite grančicu i prekrijte je najlon kesom izbušenom na nekoliko mesta, postavite saksiju na toplu, svetlu poziciju, koja nije izložena direktnom suncu. Svakodnevno zalivajte i prskajte reznicu, ali vodite računa o tome da vode ne bude previše jer će istrunuti. Čim pusti korenje, biljku slobodno presadite u vrt (ili veću saksiju ako jorgovan uzgajate na terasi) i redovno i umereno je zalivajte.
Kako se kalemi jorgovan
Kalemljenje jorgovana prava je poslastica za baštovane koji vole izazove, jer se na taj način može dobiti žbun s cvetovima raznih boja, kao i kombinacija cvasti s duplim i jednostrukim laticama. U rasadnicima se taj postupak uglavnom koristi s ciljem da se od žbunolike biljke napravi drvce jorgovana.
Najpogodniji za kalemljenje jesu mart i april, kada započinje vegetacija. S grančice koja služi kao podloga skidaju se svi pupoljci, potom se preseca makazama i izravnava ukoso pomoću skalpela. Na nju se stavlja koso zasečena kalem grančica sa dva pupoljka, nakon čega se povezuju trakom ili kanapom. Potom se vrh kalem grančice premazuje voskom za kalemljenje.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
