O kojoj god sorti da je rec, lubenica je simbol osveženja, plod koji se više nego ijedan drugi konzumira u društvu, s porodicom i prijateljima, u dvorištu, na terasi, na plaži. Uzgaja se vec 5.000 godina, ali danas se zna da osim što gasi že ima bezbroj korisnih svojstava
Lubenica je poreklom iz tropskih regija severne Afrike, a prvi podaci o ovom socnom, slatkom plodu prona eni su u egipatskim hijeroglifi ma ispisanim 5000 godina pre naše ere, gde se pominje kao hrana koja se stavlja u grobnice faraona kako bi vladari mogli da se okrepe na onom svetu.
Tokom svojih putovanja po Africi, legendarni istraživac Dejvid Livingston opisao je biljku koja je spontano rasla u pustinji Kalahari i produkovala desetine velikih okruglih plodova bogatih vodom. Lokalna populacija lubenicu je nazivala Tsamma i koristila je kao izvor vode i hrane.
U Evropu je dospela u 19. veku, na brodovima koji su iz Afrike prevozili robove: bila je to jedina hrana namucenih ljudi, zahvaljujuci kojoj su uspeli da prežive tegobna putovanja. Danas je lubenica omiljeni plod koji se konzumira širom sveta, a nauka je utvrdila da sadrži ogroman broj hranljivih sastojaka koji imaju nemerljiv uticaj na zdravlje.
PROVERITE da li je zrela
Lubenica sazreva od jula do avgusta, u zavisnosti od klime, u toplijim predelima cak nekoliko nedelja ranije nego u kontinentalnim regijama. Precizan trenutak kada je treba ubrati odre uje se na nekoliko nacina: proverava se da li se lako kida sa peteljke koja bi u momentu branja trebalo da pocne da žuti.
Kako prepoznati zreo (a samim tim i sladak) plod? Peteljka ne treba da bude suva, a ako na mestu iz kojeg izbija izlazi sok znaci da pred sobom imate zrelu i slatku lubenicu. Korisno je i „pokucati“ po njoj: klasican „šuplji zvuk“ upucuje na to da je plod zreo, isto kao i zastupljenost žutih fl eka ili pruga na kori.
…
Ostatak sadržaja potražite u štamšanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net
