Može se konzumirati sirova ili kuvana: jela od ovog slatkastog korena prepunog vitamina i minerala izuzetno su ukusna i hranljiva. Uz to, mrkva se vrlo lako uzgaja, čak i u saksiji.
Sve do 16. veka, šargarepa (mrkva) je bila na velikoj ceni samo u svojoj postojbini, srednjoj Aziji i Bliskom istoku, dok je u Evropi rasla samoniklo po osunčanim, suvim livadama i nije bila naročito ukusna.
U starogrčkom se pominje termin „karotyon“, u latinskom „carota“, poznato je da se koristila kao lek, ali nema dokaza da je u Evropi bila kultivisana u antičko doba. Kada su Arapi doneli uzgajane primerke na Stari kontinent, botaničari i vrtlari konačno su shvatili kakvo se blago krije u njenom dugačkom korenu, pa su se ozbiljnije pozabavili hibridizacijom i uzgajanjem ovog čudesnog povrća.
Tako su nastale nove sorte ukusnog, slatkastog korena, koje su kroz vekove postale istinski vladari kuhinje, ali i dragocen sastojak farmaceutskih i kozmetičkih preparata.
Svoj terapeutski značaj šargarepa duguje visokom sadržaju beta-karotena, supstance koja se pretvara u vitamin A, moćni antioksidans čije je lekovito delovanje nauka odavno dokazala, pre svega kada je reč o slabosti organizma, anemiji i prevenciji najtežih oboljenja.
Količina ovog vitamina u kilogramu mrkve deset puta je veća od dnevnih potreba organizma, i zato ćete konzumiranjem samo jedne šargarepe na dan zaista mnogo učiniti za svoje zdravlje. Lako se uzgaja čak i u saksiji, a zbog skromnih potreba može se saditi između zahtevnijih biljaka….
Ostatak sadržaja potražite u štamšanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net
